све̏ровати
сверовати
Лема
сверовати
Извор
том 5, стр. 671, редослед 14
- 1.
ијек. свје̏ровати, сврш. 1. примити нешто као истинито, поверовати.
— Говорила је о томе доrађају јадајући се што је тако лако сверовала грофици, иако је ... била неповерљивија и од саме мачке.
- 2.
затајити, прикрити.
— Он то досад није видио да је све то тако и да рожданик његов никад ништа свјеровао није.
Пододреднице
сверовати (1). — О, свјеруј ми се! Вјера ти је тврда: за једну круну двије ћу ти повратит. Марк. Ф
Изворни текст (OCR)
све̏ровати, -рује̄м, ијек. свје̏ровати, сврш. 1. примити нешто као истинито, поверовати. — Говорила је о томе доrађају јадајући се што је тако лако сверовала грофици, иако је ... била неповерљивија и од саме мачке. Јов. Ј. 2. затајити, прикрити. — Он то досад није видио да је све то тако и да рожданик његов никад ништа свјеровао није. Ћоп.