Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

свѐстран

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 673

свѐстран

свестран

Лема

свестран

Извор

том 5, стр. 673, редослед 7

  1. 1.

    који обухвата сву сложеност појаве, проблема, усмерен у свим правцима; који се на много начина испољава, вишеструк; потпун.

    — Настала је опширна и свестрана дебата.
    Кол.
    Вук је ... осетио огромну и свестрану важност народних умотворина.
    Прод.
  2. 2.

    који има врло широко образовање, чије знање обухвата многе области; који се с успехом бави многим делатностима.

    с — средњи род
    — Тешко је наћи још једну тако свестрану и складну личност.
    Јов. С.
    За некога плодног и свестраног умјетника тешко је тврдити да је он изразити лирски или приповједачки таленат.
    Матк.
Изворни текст (OCR)
свѐстран, -а, -о 1. који обухвата сву сложеност појаве, проблема, усмерен у свим правцима; који се на много начина испољава, вишеструк; потпун. — Настала је опширна и свестрана дебата. Кол. Вук је ... осетио огромну и свестрану важност народних умотворина. Прод. 2. који има врло широко образовање, чије знање обухвата многе области; који се с успехом бави многим делатностима. — Тешко је наћи још једну тако свестрану и складну личност. Јов. С. За некога плодног и свестраног умјетника тешко је тврдити да је он изразити лирски или приповједачки таленат. Матк.