све̑ст
свест, свијест
Лема
свест
Варијанте
свијест, сви̏јест
Извор
том 5, стр. 672, редослед 20
- 1.а.
(инстр. све̂сти и све̂шћу, лок. све́сти) способност човека да мисли и расуђује о објективном свету, о својим поступцима, о себи самом; разум.
— Био је већ у оној фази алкохолизма кад код човека друштвена свест ... потпуно тамни.
Говорило се да смо ми овдје посве без народне свијести, непробуђени.
- 1.б.
памћење, сећање.
— Оно што ... се Петруну усјекло у свијест јесу два његова најмилија бића: коњ и син Данило.
- 2.
нормално психичко стање у коже је човек свестан себе; супр. несвест.
— Људи су губили свест од изгладнелости и умора.
Амброзије се жестоко лати да га поврати к свијести.
- 3.
в. савест.
archaic— Нема заспат ... јер сјен свијести зле га стравом кружи.
Фразе
бити при (чистој) свести бити у нормалном психичком стању̀, бити свестан; довести (привести, дозвати) до (к) свести учинити кога свесним (да може да схвати, разуме нешто); освестити кога (који је у несвести). — Треба најприје довести народ к свијести. Ђал. Дуго су вриштала Дјеца у ноћи над мајком, не могавши је дозвати к свијести. Гор.; доз вати у свест, дозвати се свести, оживети у св ести сетити се, присетити се. — У души њезиној била је некаква нејасна мисао ... али је она није могла потпуно доззати у свијест. Крањч. Стј.; доћи (дозвати се)(к) свести постати свестан нечега, разумети нешто; освестити се. — Најзад судац махне руком, Радојло се дозове свијести те испадн: и сам сузан ван. Буд.; помркнула му (јој и др.) је ~ онесвестпио се; Попити
Изворни текст (OCR)
све̑ст, ијек. сви̏јест, ж (инстр. све̂сти и све̂шћу, лок. све́сти) 1. а. способност човека да мисли и расуђује о објективном свету, о својим поступцима, о себи самом; разум. — Био је већ у оној фази алкохолизма кад код човека друштвена свест ... потпуно тамни. Андр. И. Говорило се да смо ми овдје посве без народне свијести, непробуђени. Ивак. б. памћење, сећање. — Оно што ... се Петруну усјекло у свијест јесу два његова најмилија бића: коњ и син Данило. Сиј. 2. нормално психичко стање у коже је човек свестан себе; супр. несвест. — Људи су губили свест од изгладнелости и умора. Ћос. Д. Амброзије се жестоко лати да га поврати к свијести. Бен. 3. заст. в. савест. — Нема заспат ... јер сјен свијести зле га стравом кружи. Март.