света́лце
светалце QA: medium
Лема
светалце
Варијанте
света̀лце
Извор
том 5, стр. 675, редослед 3
- —
и -ета, ијек. свјета́лце и свјета̀лце, с дем. и хип. од светло и свет(л)ило.
— У селу била су црвена свјеталца и радосно је мирисало на
Крањч. Стј све̑тао и све́тао, све́тла, све́тло (одр. све̂тлӣ), ијек. сви̏јетао и свијѐтао 1. а. који светли, који испушта из себе светлост; обасјан светлошћу, сјајан.
— Закони фотометрије вриједе само онда ако је извор свјетлости тако мален да га можемо сматрати свијетлом точком.
б. испуњен светлошћу, сунчевим зрацима, сунчан: ~ соба. в. који је без облака, без магле, чист, ведар.
— Дан светао, без ветра; и поред сунца снег је остајао чврст и су2.
Г. који се стакласто сјаји, који блиста.
— Адвокат се, румених и светлих образа, завалио у столицу.
- 2.
а. који није таман, који је отворене боје; провидан, прозиран, прозрачан.
— При сувише јакој светлости све боје постају толико отворене и светле да прелазе у бело.
б. бистар, паметан, оштроуман.
— Познајем га ... са светла ума, правде и врлина.
Јагодићка, макар је свијетла разума ... ипак се не можке одлучити да пали петролеј.
в. који јасно звучи, звонак, јасан, чист.
— Мој глас је имао јак и свијетао звук оних који се одзивају.
3. а. срећан, радостан.
— Џ имшир се од свега у своме животу најрадије сјећао караване, а та сјећања била су свијетла.
Иако је Наполеон знао ... у својим свијетлим часовима ... да то није истина, било му је то угодно чути.
б. који указује на могућност да се оствари нешто пријатно, успешно, који обећава какву срећу, успех и сл.; пун надахнућа, стваралачке енергије.
— То је светли знак наше срећне будућности, када ће култура бити својина и Дринића.
Настао је немир пун свијетлих нада.
Како ти песници, у својим светлим тренуцима, не опазе сами да то што они раде не личи ни на што.
4. а. узвишен, чист, непомућен у погледу моралних квалитета.
— Тако светло име није грана суха, да се пусти лудо, да је ветар духа.
Надамо се да ће Ваш свијетли примјер послужити и осталим људима од духа и ума ... да се прикључе нашој праведној борби.
б. (одр.) као атрибут уз титуле владара. и др. великодостојника: племенити, пресветли.
— Чујем да ће свијетли кнез на пут. Кум. .Ко вам је допустио? И везир и свијетли султан.
в. (одр.) којим су остварена славна, јуначка дела (о оружју, обично у народним песмама): ~ сабља, ~ копље, ~ ханџар, ~ пушка. г. (одр.) са избледелим значењем, уз имена празника.
— Са села наврљели сељаци ... да опреме настајне, свијетле божкићпе празпике.
Изворни текст (OCR)
света́лце и света̀лце, -а и -ета, ијек. свјета́лце и свјета̀лце, с дем. и хип. од светло и свет(л)ило. — У селу била су црвена свјеталца и радосно је мирисало на дим. Крањч. Стј. све̑тао и све́тао, све́тла, све́тло (одр. све̂тлӣ), ијек. сви̏јетао и свијѐтао 1. а. који светли, који испушта из себе светлост; обасјан светлошћу, сјајан. — Закони фотометрије вриједе само онда ако је извор свјетлости тако мален да га можемо сматрати свијетлом точком. Физ. 1. б. испуњен светлошћу, сунчевим зрацима, сунчан: ~ соба. в. који је без облака, без магле, чист, ведар. — Дан светао, без ветра; и поред сунца снег је остајао чврст и су2. Ћос. Б. Г. који се стакласто сјаји, који блиста. — Адвокат се, румених и светлих образа, завалио у столицу. Петр. В. 2. а. који није таман, који је отворене боје; провидан, прозиран, прозрачан. — При сувише јакој светлости све боје постају толико отворене и светле да прелазе у бело. Псих. б. бистар, паметан, оштроуман. — Познајем га ... са светла ума, правде и врлина. Ил. Јагодићка, макар је свијетла разума ... ипак се не можке одлучити да пали петролеј. Ђал. в. који јасно звучи, звонак, јасан, чист. — Мој глас је имао јак и свијетао звук оних који се одзивају. Андр. И. 3. а. срећан, радостан. — Џ имшир се од свега у своме животу најрадије сјећао караване, а та сјећања била су свијетла. Сиј. Иако је Наполеон знао ... у својим свијетлим часовима ... да то није истина, било му је то угодно чути. Крањч. Стј. б. који указује на могућност да се оствари нешто пријатно, успешно, који обећава какву срећу, успех и сл.; пун надахнућа, стваралачке енергије. — То је светли знак наше срећне будућности, када ће култура бити својина и Дринића. Дед. В. Настао је немир пун свијетлих нада. Крл. Како ти песници, у својим светлим тренуцима, не опазе сами да то што они раде не личи ни на што. Поп. Б. 4. а. узвишен, чист, непомућен у погледу моралних квалитета. — Тако светло име није грана суха, да се пусти лудо, да је ветар духа. Змај. Надамо се да ће Ваш свијетли примјер послужити и осталим људима од духа и ума ... да се прикључе нашој праведној борби. Наз. б. (одр.) као атрибут уз титуле владара. и др. великодостојника: племенити, пресветли. — Чујем да ће свијетли кнез на пут. Кум. .Ко вам је допустио? И везир и свијетли султан. Андр. И. в. (одр.) којим су остварена славна, јуначка дела (о оружју, обично у народним песмама): ~ сабља, ~ копље, ~ ханџар, ~ пушка. г. (одр.) са избледелим значењем, уз имена празника. — Са села наврљели сељаци ... да опреме настајне, свијетле божкићпе празпике. Ћип.