све́тац

светац

Стална адреса

Лема

светац

Извор

том 5, стр. 676, редослед 1

1.б.
рлг. = светитељ а онај кога је црква после његове смрти прогласила светим због његових заслуга за веру. б. домаћи заштитник; крсно име, слава.
рлг. — религија
— Поповом је свецу лако, што се поп уме замолити и другом свецУ, те му и овај мало помогне.
Вес.
Р-К Реч.
2.
празник, благдан.
— Кад је какав светац, стара Анђа оде некуд у комшилук.
Коч.
Мени је светац кад закинем господУ.
Вел.
3.
човек аскетског живота, пун врлина.
— ир. Гришка ... се држи само за Наталијину сукњу ... Он нам је одскора постао светац.
Моск.

Фразе

није баш ~ еуф. сумњивог је морала; према свецу и тропар свакоме по заслузи.

Изворни текст (OCR)

све́тац, све́ца м 1. рлг. = светитељ а. онај кога је црква после његове смрти прогласила светим због његових заслуга за веру. б. домаћи заштитник; крсно име, слава. — Поповом је свецу лако, што се поп уме замолити и другом свецУ, те му и овај мало помогне. Вес.; Р-К Реч. 2. празник, благдан. — Кад је какав светац, стара Анђа оде некуд у комшилук. Коч. Мени је светац кад закинем господУ. Вел. 3. човек аскетског живота, пун врлина. — ир. Гришка ... се држи само за Наталијину сукњу ... Он нам је одскора постао светац. Моск.