Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

свѐтӣљка

жтом 5, стр. 677

свѐтӣљка

светиљка, свјетиљка

Стална адреса

Лема

светиљка

Варијанте

свјетиљка, свјѐтӣљка

Извор

том 5, стр. 677, редослед 1

  1. —

    (дат. -љци) направа за осветљавање (лампа, свећа, сијалица, жаруља).

    дат. — датив
    — I линске светиљке ... једва просијавају.
    Јевт.
    У колима сине џепна мени јарост.
    Чол.
    небеско тело које
    Богдан.
    свјетиљка. Кал. Кремено стакло употребљавају за приређивање живиних свјетиљака. Тућ. Види се у даљини Сарајево. Његове електричне свјетиљке ... буде у светли. — На небу се већ пали светиљка.
Изворни текст (OCR)
свѐтӣљка, ијек. свјѐтӣљка, ж (дат. -љци) направа за осветљавање (лампа, свећа, сијалица, жаруља). — I линске светиљке ... једва просијавају. Јевт. У колима сине џепна свјетиљка. Кал. Кремено стакло употребљавају за приређивање живиних свјетиљака. Тућ. Види се у даљини Сарајево. Његове електричне свјетиљке ... буде у мени јарост. Чол. фиг. небеско тело које светли. — На небу се већ пали светиљка. Богдан.