све́тиња
светиња QA: medium
Лема
светиња
Извор
том 5, стр. 677, редослед 6
- 1.
особина и положај онога што се поштује као свето, за шта су везана осећања највеће привржености уздигнуте до култа: заставе, ~ гроба, ~ домаћеr огњишта.
- 2.а.
рлг. предмет религијског култа, оно што је црква прогласила светим (храм, мошти светаца и друге црквене реликвије, света места итд.).
— Полетео соко тица сива, од светиње, од Јерусалима.
Да се само воде напије, сва би се она светиња оскврнула.
- 2.б.
светац, светица.
dialectal— То је по заговору Госпе сињске, светиње њихова манастира.
Рј. А.
- 3.
фиг. оно што се сматра светим, неприкосновеним, неповредивим, оно што се уздиже до култа.
— Он је то имање сматрао као породичну светињу.
Имао је две светиње: своју уметност и домаће огњиш1rе. анк.
Изворни текст (OCR)
све́тиња ж 1. особина и положај онога што се поштује као свето, за шта су везана осећања највеће привржености уздигнуте до култа: заставе, ~ гроба, ~ домаћеr огњишта. 2. рлг. а. предмет религијског култа, оно што је црква прогласила светим (храм, мошти светаца и друге црквене реликвије, света места итд.). — Полетео соко тица сива, од светиње, од Јерусалима. НП Вук. Да се само воде напије, сва би се она светиња оскврнула. Маж. М. б. покр. светац, светица. — То је по заговору Госпе сињске, светиње њихова манастира. Шимун.; Рј. А. 3. фиг. оно што се сматра светим, неприкосновеним, неповредивим, оно што се уздиже до култа. — Он је то имање сматрао као породичну светињу. Том. Имао је две светиње: своју уметност и домаће огњиш1rе. анк.