свѐтлац
светлац
Лема
светлац
Извор
том 5, стр. 678, редослед 13
- 1.
ијек. свјѐтлац, м 1. осећај блеска пред очиха изазван ударцем, јаким болом и сл.
— Диже десницу, па удари ... шамарину да му свјетлаци синуше пред очима.
Простији бербери ... брију за грош и ... муштеријама светлаци искачу кад их брију.
- 2.
искра, варница; одсјај, блесак.
— Удара силно мотиком, из које ... кад наиђе на камен, одсевне светлац.
Онемогло сунце ... слабе расипа свјетлаце и лед ... пуца.
Изворни текст (OCR)
свѐтлац, -а̀ца, ијек. свјѐтлац, м 1. осећај блеска пред очиха изазван ударцем, јаким болом и сл. — Диже десницу, па удари ... шамарину да му свјетлаци синуше пред очима. Матош. Простији бербери ... брију за грош и ... муштеријама светлаци искачу кад их брију. Срем. 2. искра, варница; одсјај, блесак. — Удара силно мотиком, из које ... кад наиђе на камен, одсевне светлац. Станк. Онемогло сунце ... слабе расипа свјетлаце и лед ... пуца. Коз. Ј.