све́тлети
светлети
Лема
светлети
Извор
том 5, стр. 678, редослед 16
- 1.
ијек. свијѐтљети (некњиж. све́тлити, ијек. свијѐтлити) несврш. 1 испуштати, одавати светлост, сјај, бити извор светлости; сијати, блештати.
— Сунце тихано свијетли.
Месец ... штедљиво је светлео белом светлошћу.
Имао сам подерано одијело, па су ми свијетлиле рупе на туру.
Нешто засветли у њима очима] ... Светлило, светлило па се угасило.
Живи од прошлости ... Једино то светли, а све је друго мрак. И.
- 2.
фиг. појављивати се у својој правој, пуној вредности, долазити до пуног изражаја, истицати се.
— Здрав народни хумор светли у њему када се нађе пред млетачким дуждом. Глиг.
Пододреднице
1. в. светлети. — Iлугови почеше рђати, али се тим више светлела дVга шара. Вес. Седи у црном ... капуту ужасно углачаном, па се светли по леђима и по лактовима. Срем. фиr. Од предосјећања тог живота дршће моја душа, свијетли се ум и радосно плаче срце. Л-К. 2. имати отворену боју, бити светле боје. — Коса њима се свијетли. М-И
Изворни текст (OCR)
све́тлети, -лӣм, ијек. свијѐтљети (некњиж. све́тлити, ијек. свијѐтлити) несврш. 1. испуштати, одавати светлост, сјај, бити извор светлости; сијати, блештати. — Сунце тихано свијетли. Уј. Месец ... штедљиво је светлео белом светлошћу. Моск. Имао сам подерано одијело, па су ми свијетлиле рупе на туру. Јонке. фиг. Нешто засветли у њима очима] ... Светлило, светлило па се угасило. Рист. Живи од прошлости ... Једино то светли, а све је друго мрак. И. 2. фиг. појављивати се у својој правој, пуној вредности, долазити до пуног изражаја, истицати се. — Здрав народни хумор светли у њему када се нађе пред млетачким дуждом. Глиг.