свѐтлилац
светлилац
Лема
светлилац
Извор
том 5, стр. 679, редослед 5
- —
ијек. свјѐтлилац, м (ген. мн. -ла̄ца̄) онај који светли.
— Те ноћи није звезда заблистала, нит је Земља у самоћи пратиоца, светлиоца ... заискала. Јакш. Ђ. Тако си, свјетлиоче о Фебе, рушио и ти. М-И.
Изворни текст (OCR)
свѐтлилац, -иоца, ијек. свјѐтлилац, м (ген. мн. -ла̄ца̄) онај који светли. — Те ноћи није звезда заблистала, нит је Земља у самоћи пратиоца, светлиоца ... заискала. Јакш. Ђ. Тако си, свјетлиоче о Фебе, рушио и ти. М-И.