свѐтлица

светлица, свјетлица

Лема

светлица

Варијанте

свјетлица, свјѐтлица

Извор

том 5, стр. 679, редослед 14

1.а.
блесак на небу који се јавља као последица наглог електричног пражсњења у атмосфери, муња.
— Овде-онде метне светлица и потутњи: спрема се олујина.
Вес.
Нож се вину, ко̑ свјетлица сину.
Март.
1.б.
варница, искра.
— Орахом Удара ... кукурузно зрно које одскаче као свјетлица.
Ћоп.
1.в.
светла звезда.
зоол. — зоологија
— Дивно ли је ведро пебо ... светлицама окићено!
Кош.
2.в.
свитац.
— Гонили су свјетлицу по зраку ... натисну се за њом, ал јест, она умине, па опет десно сине.
Торд.
2.б.
врста морског мекушца који живи у збијеним колонијама у облику слузавог ваљка и који ноћу светлуца на морској површини pỳrosona atlanticun. ЕЛЗ.
3.
в. токавица lVploiAes arunainacea. Сим. Реч.
botany
бот. — ботаника

Изворни текст (OCR)

свѐтлица, ијек. свјѐтлица, ж 1. а. блесак на небу који се јавља као последица наглог електричног пражсњења у атмосфери, муња. — Овде-онде метне светлица и потутњи: спрема се олујина. Вес. Нож се вину, ко̑ свјетлица сину. Март. б. варница, искра. — Орахом Удара ... кукурузно зрно које одскаче као свјетлица. Ћоп. в. светла звезда. — Дивно ли је ведро пебо ... светлицама окићено! Кош. 2. зоол. а. в. свитац. — Гонили су свјетлицу по зраку ... натисну се за њом, ал јест, она умине, па опет десно сине. Торд. б. врста морског мекушца који живи у збијеним колонијама у облику слузавог ваљка и који ноћу светлуца на морској површини pỳrosona atlanticun. ЕЛЗ. 3. бот. в. токавица lVploiAes arunainacea. Сим. Реч.