Одредница

све̏тло̄ст

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 680

све̏тло̄ст

светлост

Лема

светлост

Извор

том 5, стр. 680, редослед 19

  1. 1.

    ијек. свје̏тло̄ст, ж (инстр све̏тлости и све̏тлошћу, лок. све̏тлости и светло̀сти) 1. зрачење које потиче из атома, има разне таласне дужине и видљиво је само у малом интервалу таласних дужина.

    physics
    ијек. — ијекавскиж — женски родлок. — локативфиз. — физика
    — На истоку пробија се кроз тамне облаке шкрто обојена свјетлост.
    Кал.
  2. 2.а.

    сјај, сјајност; блесак.

    — Црна брада спаја редовничку свјетлост лица са црном, испосничком хаљином.
    Матош
    У данашњем прозаичном добу ... у овом времену без боје и светлости, песник се рђаво осећа.
    Скерл.
  3. 2.б.

    осветљеност која омогућава да предмети буду видљиви.

    — Вук ... је преко ове метафоре тражио места на историјској светлости за дух једне нације.
    СКГ 1937
  4. 3.

    светиљка.

    — То је свећа која стално Гори ... и онда кад остале светлости у вароши још не горе или су већ поrашене.
    Андр. И.
  5. 4.

    титула којом се ословљавају високи државни и црквени великодостојници.

    — Његова свјетлост, кнез Андреј Николајевић, сами су ми наложили да се сав народ отпреми.
    Крањч. Стј

Фразе

бацити (унети, просути) ~ на нешто објаснити, протумачити, осветлити нешто; бенгалска ~ ватромет у бојама; божја ~ савест. — Да се постигне та сврха, стављена је у душу нашу свјетлост божја која се зове савјест. Крањч. Стј.; година
Изворни текст (OCR)
све̏тло̄ст, -ости, ијек. свје̏тло̄ст, ж (инстр. све̏тлости и све̏тлошћу, лок. све̏тлости и светло̀сти) 1. физ. зрачење које потиче из атома, има разне таласне дужине и видљиво је само у малом интервалу таласних дужина. — На истоку пробија се кроз тамне облаке шкрто обојена свјетлост. Кал. 2. а. сјај, сјајност; блесак. — Црна брада спаја редовничку свјетлост лица са црном, испосничком хаљином. Матош. фиг. У данашњем прозаичном добу ... у овом времену без боје и светлости, песник се рђаво осећа. Скерл. б. осветљеност која омогућава да предмети буду видљиви. — фиг. Вук ... је преко ове метафоре тражио места на историјској светлости за дух једне нације. СКГ 1937. 3. светиљка. — То је свећа која стално Гори ... и онда кад остале светлости у вароши још не горе или су већ поrашене. Андр. И. 4. титула којом се ословљавају високи државни и црквени великодостојници. — Његова свјетлост, кнез Андреј Николајевић, сами су ми наложили да се сав народ отпреми. Крањч. Стј.