светлу̀цкаст
светлуцкаст
Лема
светлуцкаст
Извор
том 5, стр. 681, редослед 8
- —
ијек. свјетлу̀цкаст који светлуцка, светлуцав.
— Глава је учињена од камена најфиније врсти ... тј. Сбз. 1932. Стј. камен станац, свјетлуцкасти, најбоље врсте. светлу̀цкати (се), -а̄м (се), ијек. свјетлу̀цкати (се), несврш. светлуцати (се). — Видио сам да у његовим црним рукама свјетлуЦкају бијеле корице ножа. Лоп. Нејасно је свјетлуцкала аутоматска благајна. Крањч.
Изворни текст (OCR)
светлу̀цкаст, -а, -о, ијек. свјетлу̀цкаст који светлуцка, светлуцав. — Глава је учињена од камена најфиније врсти ... тј. камен станац, свјетлуцкасти, најбоље врсте. Сбз. 1932. светлу̀цкати (се), -а̄м (се), ијек. свјетлу̀цкати (се), несврш. светлуцати (се). — Видио сам да у његовим црним рукама свјетлуЦкају бијеле корице ножа. Лоп. Нејасно је свјетлуцкала аутоматска благајна. Крањч. Стј.