свето̀валац
световалац
Лема
световалац
Извор
том 5, стр. 681, редослед 20
- —
ијек. свјето̀валац, м онај који светује, саветодавац.
— Он ме пригрли и буде ми учитељем и свјетоваоцем.
Изворни текст (OCR)
свето̀валац, -аоца, ијек. свјето̀валац, м онај који светује, саветодавац. — Он ме пригрли и буде ми учитељем и свјетоваоцем. В 1885.