Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

све́то̄ст

жтом 5, стр. 682

све́то̄ст

светост

Стална адреса

Лема

светост

Извор

том 5, стр. 682, редослед 23

  1. 1.

    особина и стање онога који је свет, онога што је свето, светиња, узвишеност; светитељска побожност и аскетизам.

    — Треба раскринкати лаж о светости ратова.
    Фелд.
    Народ је уздизао љепоту и светост освете.
    Лал.
    Прочуо се надалеко због своје учености и светости.
    Андр. И.
  2. 2.

    титула патријарха, врховног поглавара православне цркве.

Изворни текст (OCR)
све́то̄ст, -ости ж 1. особина и стање онога који је свет, онога што је свето, светиња, узвишеност; светитељска побожност и аскетизам. — Треба раскринкати лаж о светости ратова. Фелд. Народ је уздизао љепоту и светост освете. Лал. Прочуо се надалеко због своје учености и светости. Андр. И. 2. титула патријарха, врховног поглавара православне цркве.