све̑т
свет, свијет
Лема
свет
Варијанте
свијет, сви̏јет
Извор
том 5, стр. 674, редослед 1
- 1.а.
(лок. све́ту; мн свsтови, ген. свето́ва̄ и све̏то̄ва̄) свеукупност свих форми материје, свега што постоји; земаљска кугла са свим оним што на њој постоји: постанак света.
- 1.б.
васиона, космос; звездани систем, галаксија; поједино небеско тело.
— Небо са оним безбројним ... световима круна је свима божјим створовима.
- 1.в.
целокупна стварност, све што постоји и материјално и духовно као објекат сазнања.
philosophy— Трговци и занатлије ... су људи реалних погледа на живот и свијет.
- 2.а.
свеукупност држава и народа који их насељавају.
— Одавле је ногомет постепено освајао свијет.
- 2.б.
људи, народ.
— Старији свијет убрзо се заситио шетње.
Милош је умео са светом, И био је велики вођ народа и у миру и у рату.
- 2.в.
средина у којој се неко налази, друштво у коме се креће. —Наташа се вратила к оцу у ложу већ сасвим потчињена свијету у којему се налазила. Крањч. Стј. Свет се за њега све виШе своДџо на онИХ НекоЛи. стаза у расаднику, на шталу и на сусрете са Ером. Андр. И.
- 2.г.
група људи везаних нечим заједничким (истим занимањем, опредељењем и сл.).
— Зна се да сељачки свијет ... не гледа баш приазним оком котураше.
Пословни свет интересује се ... ко ће управљати државним финансијама.
- 3.а.
посебна група појава или живих бића у природи: биљни ~, животињски ~.
— Слушали су ... сав небројени свет ињсеката.
- 3.б.
свеукупност факата разних физичких илипсихичких манифестација, појава.
— Цео један свет боја трептао је ту пред њим на сунцу.
По застарелим схватањима психа детета и свет дечије маште ... потпуно сV посебан свет. Пол. 1957.
- 4.
дневна светлост, дан.
— Од вечера до света, а од света до века.
Рј.
, окрену (окрете) ми се (јој се итд.) око г лане веома непријатно сам се и3- ненадио (изненадила се итд.). — Око Алаrе се је окренуо цијели свијет кад је чуо и видио што је. О-А.; онај ~ в. други, загробни свет; опростити се са (овим) светом умрети; органски ~ људи, животиње и биљке, сва бића уотште; супр. неоргански свет; оставити, напустити ова свет умрети; отворио ми се (мУ се итд.) ~ указала ми (му итд.) се добра прилика за успех, напредовање, каријеру; отерати у ~ отерати од куће (обично у туђе, стране земље); отићи на други ~ умрети; откако је света и века одувек, од памтивека; пасти на (у) ~ родити се. — Чудно неко дете, откад је пало на свет, никад се није заплакало. Нуш. Негдје око Сутле пао сам свакако у свијет, јер сам ондје први пут кокоши крао. Шен.; повући се од света повући се у себе, усамити се; послати на онај ~убити, усмртити; преко (бела) света врло далеко; пробијати се кро3 свет, пробијати се светом тешко зарађивати за живот, с муком обезбеђивати егзистенцију; променити свет(ом) умрети. — Осећао је да ће светом променити ... живот му се није милио. Јакш. Ђ.; проћи (много) света видети, пропутовати много земаља; пустити у ~ 1) пустити у јавност, у продају. — Пустио је у свет своју збирку стихова штампану црквеним словима. Милис.; 2) допустити коме да иде куд хоће, у разне крајеве, земље. — Када је Роману било петнаест година, поочим ће га пустити У свет да тражи срећу. Милис.; раставити са светом убити, усмртити; растати се (раставити се) са (овим) светом (од овога света) умрети; ~ за себе (бити) довољан сам себи (бити); друкчији, издвојен од других (бити); смак света крај, пропаст земаљске кугле и свега на њој; (с)макнути, (с)маћи са света убити, усмртити; Стари Европа, Азија и Африка; стране света (главне стране света) исток, запад, север, југ; угледати свет(а) а) родити се; б) појавити се, настати. — Тако је ... угледало свијета дјело ... под насловом »Бан Јелачтић«. П 1939.; ући, улазити у ~ поста(ја)ти познат, стећи, стицати углед, значај у друштву. — Како уђох у свијет ... не бих вам знала казати. Матош. Ја улазим у свијет, већ сам личност. Сим.; човек од света човек, који добро познаје свет, угледан, културан светски човек. — Они што су досад долазили нијесу му ни слуrе. — Човјек од свијета, — изговори мирно шјор Менеrо. Ћип.; широки ~ огромно земаљско пространство.
Фразе
бежати у ~ одлазити од куће у туђе крајеве, у стране земље; бели ~ далеки, непознати, туђи крајеви; људи из далеких, непознатих крајева. — Приповиједа нам како се у бијелом свијету живи, каквих љепота има у њему. Ивак.; бити на свету родити се. — Мелита бијаше већ тада на свијету. Том.; велики ~ високо, отмено друштво. — Начелнику је било необично задовољство да разговара о Паризу и великом свету са женом која је познавала све највише друштво европско. Грол.; видети света путовати далеко, пропутовати по разним крајевима, земљама; далеки ~ далеке, стране земље и народи; далеко од света врло далеко, у забаченом крају; дати на ~ а) родити; исп. донети на свет. — Жена није слушала кад су јој говорили о детету које је дала на свет. Дуч.; б) предати јавности, друштву, објавити. — Ја сам ово дјело још 184. године написао, а данас га на свијет дајем у Трсту. Њег.; два света два различита схватања, погледа на жживот и сл; док е (док тра е) света и века увек, за вечна времена; донети на ~ родити; доћи на ~ родити се; други, загробни ~ (по схватањима разних религија) живот, постојање човекове душе и после његове физичке смрти, загробни живот; затворити (зачепити, запушити) свету уста ућуткати околину (својим ставом, аргументима и др.); из света издалека, из далеких крајева, земаља; издати на ~ одштампати, објавити; изићи, изаћи на ~ а) појавити се, изаћи из штампе. — Хвалио је и друге који су помагали да његове књиге изиђу на свет. Поп. П.; б) прочути се, огласити се. — Изишло је на свијет да сте Дорин драган. Шен.; изићи, изаћи пред ~ појавити се у јавности. — Стерија се одлучио да изиђе пред свет са првом свеском стихова. Милис.; изићи, изаћи у ~ изаћи у друштво, појавити се у друштву; излазити међу ~ излазити, одлазити у друштво; кренути (поћи, упутити се, отићи, отиснути се, одлуњати) у (бели) ~ кренути, поћи незнано куд, далеко (обично у стране земље); мали ~ људи нижег друштвеног положаја, ранга (обично са скромним средствима за живот); мимо свет(а) сасвим друкчије од других, издвајајући се од других. — Изузетак је чинио Алихоџа ... својеглав ... и »мимо свијет« у томе као увек и у свему осталом. Андр. И.; мисли (сматра, држи) да се око њега ~ (о)креће придаје себи сувише велики значај, велику важност; уображен је, препотентан; мрзи (на) сав ~ мрзи све, свакога; на крај(у) света негде врло далеко; на млађима ~ остаје младима припада будућност, млађи продужавају напредак друштва, човечанства; на ~ изнети, износити објавити, објављивати, обелоданити, обелодањивати; на ~ стати родити се, почети живети. — Ти си ... преварио мене чим сам на свијет сrао. Вел.; неоргански ~ све неживо, све што не припада бићима; супр. органски свет; није од овога света каже се за онога који својим начином жсиво̂та одудара од живота других, којисе не може прилагодити животу других људи, који је сањало, фантаст; Нови
Изворни текст (OCR)
све̑т1, ијек. сви̏јет, м (лок. све́ту; мн свsтови, ген. свето́ва̄ и све̏то̄ва̄) 1. а. свеукупност свих форми материје, свега што постоји; земаљска кугла са свим оним што на њој постоји: постанак света. б. васиона, космос; звездани систем, галаксија; поједино небеско тело. — Небо са оним безбројним ... световима круна је свима божјим створовима. Шапч. в. фил. целокупна стварност, све што постоји и материјално и духовно као објекат сазнања. — Трговци и занатлије ... су људи реалних погледа на живот и свијет. Куш. 2. а. свеукупност држава и народа који их насељавају. — Одавле је ногомет постепено освајао свијет. Ног. б. људи, народ. — Старији свијет убрзо се заситио шетње. Неим. Милош је умео са светом, И био је велики вођ народа и у миру и у рату. Јов. С. в. средина у којој се неко налази, друштво у коме се креће. —Наташа се вратила к оцу у ложу већ сасвим потчињена свијету у којему се налазила. Крањч. Стј. Свет се за њега све виШе своДџо на онИХ НекоЛи. стаза у расаднику, на шталу и на сусрете са Ером. Андр. И. г. група људи везаних нечим заједничким (истим занимањем, опредељењем и сл.). — Зна се да сељачки свијет ... не гледа баш приазним оком котураше. Том. Пословни свет интересује се ... ко ће управљати државним финансијама. СКГ 1937. 3. а. посебна група појава или живих бића у природи: биљни ~, животињски ~. — Слушали су ... сав небројени свет ињсеката. Глиш. б. свеукупност факата разних физичких илипсихичких манифестација, појава. — Цео један свет боја трептао је ту пред њим на сунцу. Јанк. По застарелим схватањима психа детета и свет дечије маште ... потпуно сV посебан свет. Пол. 1957. 4. дневна светлост, дан. — Од вечера до света, а од света до века. Вук Рј.