Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

свеу̀купно̄ст

жтом 5, стр. 684

свеу̀купно̄ст

свеукупност

Лема

свеукупност

Извор

том 5, стр. 684, редослед 19

  1. —

    особина и стање онога што је свеукупно, јединство свих елемената, целина; сва бића, све појаве.

    — За њега је смрт допустива само као средство одржања свеукупности бића. КН 1955. Оно топло клупКо животНИХ снага ... чинИ те се и ми мичемо у том мицању свеукуПности.
    Крл.
Изворни текст (OCR)
свеу̀купно̄ст, -ости ж особина и стање онога што је свеукупно, јединство свих елемената, целина; сва бића, све појаве. — За њега је смрт допустива само као средство одржања свеукупности бића. КН 1955. Оно топло клупКо животНИХ снага ... чинИ те се и ми мичемо у том мицању свеукуПности. Крл.