Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

свѐча̄р

мтом 5, стр. 685

свѐча̄р

свечар QA: medium

Лема

свечар

Извор

том 5, стр. 685, редослед 6

  1. 1.а.

    онај који тога дана слави своју крсну славу, свога домаћег светитеља; онај који што прославља (рођендан, имендан, какав јубилеј и сл.), слављеник.

    сл. — слично
    — Пита нашег деда Јеротију ... ако ће да зна кад је ко свечар.
    Ад.
    Омладина је мислила да ... то дело као дар преда свечару на дан рођења његова.
    Поп. П.
    Чело стола сједе свечари ... Славе они данас дваде8еТ пету годишњицу својега брачнога живота.
    Вел.
  2. 1.б.

    мушкарац као носилац култа домаег свеца, крсне славе.

    dialectal
    покр. — покрајински
    — Неке жене се заклињУ Да им је то дете једина глава и свечар у кући.
    Ранк.
  3. 2.

    празновање домаћег светитеља, слава (5), крсно име.

    — Паори су били побожни људи, те држали свечаре, а попови су секли колаче.
    Срем.
Изворни текст (OCR)
свѐча̄р, -а́ра м 1. а. онај који тога дана слави своју крсну славу, свога домаћег светитеља; онај који што прославља (рођендан, имендан, какав јубилеј и сл.), слављеник. — Пита нашег деда Јеротију ... ако ће да зна кад је ко свечар. Ад. Омладина је мислила да ... то дело као дар преда свечару на дан рођења његова. Поп. П. Чело стола сједе свечари ... Славе они данас дваде8еТ пету годишњицу својега брачнога живота. Вел. б. покр. мушкарац као носилац култа домаег свеца, крсне славе. — Неке жене се заклињУ Да им је то дете једина глава и свечар у кући. Ранк. 2. празновање домаћег светитеља, слава (5), крсно име. — Паори су били побожни људи, те држали свечаре, а попови су секли колаче. Срем.