све́ћа
свећа, свијећа
Лема
свећа
Варијанте
свијећа, свијѐћa
Извор
том 5, стр. 683, редослед 2
- 1.
шипка ваљкастог облика од воска, лоја, парафина и сл с провученим фитиљем кроз средину која служи за осветљавање.
— Отрчах кући, узмем мало воска и кудеље те начиним свећу. Вес. вијећа тихо кашљуца и прска ситним варницама. Селим.
- 2.
лампа, светиљка; светлост уопште.
— Црква ... се ... бијели ... уз мјесечну свијећу.
На западу свијећа блиједа помало се гаси.
- 3.
јединица за мерење јачине светлосног извора (обично електричних сијалица).
— Као јединица за јакост извора свјетлости дуго је служила Хафнерова свијећа. Физ.
- 1.
Пију малину, зноје се под рефле̑кторима и правим сунцем од неколико милиона свећа. Пол. 1958.
- 4.
прозирност, провидност, бистрина.
dialectal— Вино ... је после неколико дана свећу својУ променило, и сумња се да продавац Шљивовика насуо није.
сасвим, потпуно прав, усправан; (са) свећом (у руци) тражити кога тражити онога који се ретко среће, кога је тешко пронаћи. — Да свијећом тражиш, не би нашла друrога таквог. Бен. За народни српски језик и говор требало је свијећом у руци тражити читаоце. БВ 1909; сачувати свећу оставити потомство, продужити, наставити род. — Сеја ће ти кућу одржати, сеја ће ти свећу сачувати. Вес.; ТаКО МИ К С1 еСВ еН е!ТаКО МИ С крсна свећа не угасила! нар. у заклетви; тражити враrа (ђавола) са свећом несвесно, непромишљено упадати у тешку сипсуацију, у тежак положсај; угасити (погасити, утулити) свећу коме убити, уништити, истребити кога. — Многима сте досад погасили свећУ, ни ја сада васке пожалнти нећу. Змај. Чуо сам како се глас од пуШКе ... разлеже ... lекоме се свијећа занавијек утули. Јакш. Ђ.; уrасити (своју) славску, крсну свећу рл. не остаеити потомка (који ће и даље да слави крсну славу). — Одмах помислише и на будућност ... на пород ... да им се не угаси »славска свећа«. Срем. Немој ... Да на мене пане проклетство да сам угасио своју крсну свијећУ, да сам оставио своју крв без куће и кућишта. Коч.; умрети без свеће немати никога од ближих потомака (да упали свећу у часу умирања и после смрти). — Ја сам мислио умрети без свеће, али бог ... ми даде сина!
Фразе
видети триста свећа видети светлаце пред очима (обично од ударца главом у нешто). — Судија, улазећи у судницУ, распалио челом у довратаћ ... Е, видео је триста свећа. Рад. Д.; дати, продати (коме) рог за свећу преварити, обманути (кога); крсна (славска) ~ рлr. в. уз крсни (изр.); ледена ~ в. леденица (2). — Са стреха висе ледене свијеће. Коз. Ј.; његова (њена и др.) ~ догорева гаси му (јој и др.) се живот, приближсава се смрти. — Али и Миланова свећа доrореваmе. Сн дозва Тому својој постељи: — Томо, брате! ... Мрети се мора! Вес.; палити богу и врагу (ђаволу) свећу настојати, трудити се да се задовољи и једна и друга страна; пасти, срушити се (пружити се) на тло као ~ пасти, срушити се у усправном, вертикалном положају; прав (раван) као
Изворни текст (OCR)
све́ћа, ијек. свијѐћа, ж 1. шипка ваљкастог облика од воска, лоја, парафина и сл. с провученим фитиљем кроз средину која служи за осветљавање. — Отрчах кући, узмем мало воска и кудеље те начиним свећу. Вес. вијећа тихо кашљуца и прска ситним варницама. Селим. 2. лампа, светиљка; светлост уопште. — Црква ... се ... бијели ... уз мјесечну свијећу. Љуб. На западу свијећа блиједа помало се гаси. Шен. 3. јединица за мерење јачине светлосног извора (обично електричних сијалица). — Као јединица за јакост извора свјетлости дуго је служила Хафнерова свијећа. Физ. 1. Пију малину, зноје се под рефле̑кторима и правим сунцем од неколико милиона свећа. Пол. 1958. 4. покр. прозирност, провидност, бистрина. — Вино ... је после неколико дана свећу својУ променило, и сумња се да продавац Шљивовика насуо није. Рј. А.