Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

свѐћенӣ

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 683

свѐћенӣ

свећени

Стална адреса

Лема

свећени

Извор

том 5, стр. 683, редослед 10

  1. 1.а.

    = свештени а. који представља верску светињу, који је по верским прописима освећен, свети, посвећен.

    — Тик пред врати̑ свећенога храма твој се војно теби вјером закле
    Кур.
  2. 1.б.

    који се односи на заједницу верника, на цркву, црквени: ~ историја.

  3. 2.

    који се посветио вери и цркви, који носи црквени чин: ~ лице.

Изворни текст (OCR)
свѐћенӣ, -а̄, -о̄ = свештени 1. а. који представља верску светињу, који је по верским прописима освећен, свети, посвећен. — Тик пред врати̑ свећенога храма твој се војно теби вјером закле Кур. б. који се односи на заједницу верника, на цркву, црквени: ~ историја. 2. који се посветио вери и цркви, који носи црквени чин: ~ лице.