сви́кати

свикати

Лема

свикати

Извор

том 5, стр. 687, редослед 21

а.
вичућисазвати, позвати људе да се скупе (на какав састанак, договор и сл.).
сл. — слично
— Чим сјашио, свика поглаваре.
Март.
Свикаће цело село, нека види ... да Јоле није кукавица.
Ад.
б.
дозвати, позвати.
— Попела се у селу на звоник, да свиче момке с очеве угарнице.
Вел.
Синоћ прође Ђулса ... па ме свика с пута више куће.
Шуб.

Пододреднице

~ се

сакупити се. — Сва се Подгорица наоружана свикала говорећи: »Дај хајдука, јер ћемо заждити кућу«. Миљ. свики́вати (се), свѝкује̄м (се) несврш. и уч. према свикати (се)

сакупити се.

Изворни текст (OCR)

сви́кати, сви̑че̄м сврш. а. вичућисазвати, позвати људе да се скупе (на какав састанак, договор и сл.). — Чим сјашио, свика поглаваре. Март. Свикаће цело село, нека види ... да Јоле није кукавица. Ад. б. дозвати, позвати. — Попела се у селу на звоник, да свиче момке с очеве угарнице. Вел. Синоћ прође Ђулса ... па ме свика с пута више куће. Шуб.