сви́ла
свила
Лема
свила
Извор
том 5, стр. 687, редослед 25
- 1.
танко влакно што га у своме развијању одваја гусеница дудове свилене бубе омотава око себе у чахуру.
— Природна или сирова свила се добива од чахура свилене бубе.
Младе цуре надметаше се која ће више свиле подгајити.
- 2.а.
упреден конац свичене бубе који се употребљава за ткање, вез или шивење.
— Дјевојка шије, везе дарове бијелом свилом и златом.
- 2.б.
тканина израђена од таквог конца.
— Нађем једно парче беле свиле.
Мелита је имала на себи ... оправу од отоманске свиле.
У предвече се окрвавила плава свила неба.
- 3.
фиг. оно што својом мекоћом и сјајем подсећа на такву тканину.
— Врану свилу твоје косе мрсио је вјетар ти(х)о.
Сјенка туге пада јој испод свиле трепавица.
- 4.
танка влакна која у јесен по лепом времену лете или лебде у ваздуху као паучина.
— Ветар залелуја беле длаке на глави], а ти мислиш то је она свила што се у бабину лету таласа.
Ваздухом плови позна свила, ко̑ белипрами развејаних снова.
- 5.
биљна влакна на врху клипа кукуруза.
— Кукурузна свила беше коса лутки.
Косе до рамена као угашено злато, па влажне и меке, баш као свила на кукурузима.
Фразе
вештачка, уметна ~ тканина произведена од дрвета, целулозе и памука као сировине, која личи на чисту, природну свилу; мекан као ~ о човеку који је пријатан у опхођењу и мекан и попустљив по своме карактеру; носити свилу и ка дифу живети и одевати се раскошно, богато; продавати некоме свилу фиг. лепим речима подваљивати некоме, правити га будалом. — Колико њих нам када објашњавају тешкоће »продаје свилу«. Пол. 1971.; пустити коме црвену свилу разбити некоме нос да му потече крв.
Изворни текст (OCR)
сви́ла ж 1. танко влакно што га у своме развијању одваја гусеница дудове свилене бубе омотава око себе у чахуру. — Природна или сирова свила се добива од чахура свилене бубе. ОГ. Младе цуре надметаше се која ће више свиле подгајити. Вес. 2. а. упреден конац свичене бубе који се употребљава за ткање, вез или шивење. — Дјевојка шије, везе дарове бијелом свилом и златом. НП Вук. б. тканина израђена од таквог конца. — Нађем једно парче беле свиле. Лаз. Л. Мелита је имала на себи ... оправу од отоманске свиле. Том. фиг. У предвече се окрвавила плава свила неба. Мих. 3. фиг. оно што својом мекоћом и сјајем подсећа на такву тканину. — Врану свилу твоје косе мрсио је вјетар ти(х)о. Шант. Сјенка туге пада јој испод свиле трепавица. Ћоп. 4. танка влакна која у јесен по лепом времену лете или лебде у ваздуху као паучина. — Ветар залелуја беле длаке на глави], а ти мислиш то је она свила што се у бабину лету таласа. Јакш. Ђ. Ваздухом плови позна свила, ко̑ белипрами развејаних снова. Марк. Д. 5. биљна влакна на врху клипа кукуруза. — Кукурузна свила беше коса лутки. Дим. Косе до рамена као угашено злато, па влажне и меке, баш као свила на кукурузима. Шимун.