сви́рати
свирати QA: medium
Лема
свирати
Извор
том 5, стр. 691, редослед 14
- 1.а.
производити тонове на неком музичком инструменту бити вичан томе или се бавити тиме као занимањем: ~ у гајде, на хармонику, на виолини.
- 1.б.
изводити неки музички комад, мелодију или композицију.
— Извади иза појаса своју дугачку врулу и стаде свирати орловку.
Данас свират ће војничка глазба у максимирском перивоју.
У једанаестој години свира магистрално Шопена.
Свирала је врло добро у клавир.
Ко̑ сребрна харфа месечина свира. Ант.
- 2.
извођењем одређене мелодије давати знак за нешто, нарочито у војсци: ~ (на) усrајање, (на) збор, (на) узбуну, ~ повечерје и сл.
- 3.
уснама изводити нарочит звук, звиждати.
- 4.а.
производити звуке сличне зујању, фијукању, фијукати.
— Непријатељска зрна само су свирала кроз ваздух.
Слушам како на улици вјетар свира.
- 4.б.
производити звуке сличне завијању, пиштању (о цревима и др.).
— Лако је вама причати, а у мени свирају цријева.
Због сипње ... на махове му свирало У грудима.
- 5.
пиштањем давати какав знак (пиштаљком, сиреном и сл.): локомотива свира, аутомобил свира.
- 6.
вул2. говорити некоме нешто што му није мило или пријатно да слуша, звоцати.
— Хајд не свирај ту!
Рј. Ова ... моја матора ... већ ми у само уво свира ...
— Шта си скрстио руке и зијаш у небо ... и зеваш и дремаш?
Свирај ти то друrоме.
Фразе
играти како други свира чинити оно што други хоће, бити коме подложан, немати своу вољу; ~ цигански свирати по слуху, без нота, самоуко; танко ~ немати новаца, економски слабо стајати.
Изворни текст (OCR)
сви́рати, сви̑ра̄м несврш. 1. а. производити тонове на неком музичком инструменту; бити вичан томе или се бавити тиме као занимањем: ~ у гајде, на хармонику, на виолини. б. изводити неки музички комад, мелодију или композицију. — Извади иза појаса своју дугачку врулу и стаде свирати орловку. Јакш. Ђ. Данас свират ће војничка глазба у максимирском перивоју. Шен. У једанаестој години свира магистрално Шопена. Матош. Свирала је врло добро у клавир. Лаз. Л. фиг. Ко̑ сребрна харфа месечина свира. Ант. 2. 2. извођењем одређене мелодије давати знак за нешто, нарочито у војсци: ~ (на) усrајање, (на) збор, (на) узбуну, ~ повечерје и сл. 3. уснама изводити нарочит звук, звиждати. 4. а. производити звуке сличне зујању, фијукању, фијукати. — Непријатељска зрна само су свирала кроз ваздух. Ман. Слушам како на улици вјетар свира. Уј. б. производити звуке сличне завијању, пиштању (о цревима и др.). — Лако је вама причати, а у мени свирају цријева. Бен. Због сипње ... на махове му свирало У грудима. Рад. Д. 5. пиштањем давати какав знак (пиштаљком, сиреном и сл.): локомотива свира, аутомобил свира. 6. вул2. говорити некоме нешто што му није мило или пријатно да слуша, звоцати. — Хајд не свирај ту! Вук Рј. Ова ... моја матора ... већ ми у само уво свира ... — Шта си скрстио руке и зијаш у небо ... и зеваш и дремаш? Богдан. Свирај ти то друrоме. Р-К Реч.