сви́рнути

свирнути QA: high

Стална адреса

Лема

свирнути

Варијанте

сви̏рнути

Извор

том 5, стр. 692, редослед 8

1.
засвирати; духнути једном у какав музички инструменат или направу која даје знак или оглашава нешто.
— Свирнуше Цигани на свадби], поче се свет ватати V коло].
Вес.
Пекар пролазећи покрај њега, викну својим јаким гласом: »кифле«, И свирну У рог.
Дом.
Весларски старјешина оде насред галије и свирне у свиралицУ.
Вел.
2.
произвести у лету звук сличан фијукању.
— Свирну стријела у око слободњака. Шен. свиру̀кати, свиру̀цати и свиру̀цкати, -а̄м несврш. помало, тихо свирати, свиркати.
— Стане тихо свирукати склапајући вјеђе.
Пав.
Дедер још по једну. Чупирица је опет свируцала.
Шапч.
Држао је у руци тамбурицV ... свируцкао е. ал.

Изворни текст (OCR)

сви́рнути, сви̑рне̄м и сви̏рнути, -не̄м сврш. 1. засвирати; духнути једном у какав музички инструменат или направу која даје знак или оглашава нешто. — Свирнуше Цигани на свадби], поче се свет ватати V коло]. Вес. Пекар пролазећи покрај њега, викну својим јаким гласом: »кифле«, И свирну У рог. Дом. Весларски старјешина оде насред галије и свирне у свиралицУ. Вел. 2. произвести у лету звук сличан фијукању. — Свирну стријела у око слободњака. Шен. свиру̀кати, свиру̀цати и свиру̀цкати, -а̄м несврш. помало, тихо свирати, свиркати. — Стане тихо свирукати склапајући вјеђе. Пав. Дедер још по једну. Чупирица је опет свируцала. Шапч. Држао је у руци тамбурицV ... свируцкао е. ал.