Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

сви̏тати

несврштом 5, стр. 693

сви̏тати

свитати

Лема

свитати

Извор

том 5, стр. 693, редослед 4

  1. 1.

    свањивати, зорити се, данити се, рађати се (о дану).

    — Онда је почео свитати дан, па није било више тако тамно.
    Брл.
    Свитало је кад смо избили у село.
    Чол.
  2. 2.

    сјати се, светлети се.

    — Ноћас су се палиле муње и свитале голе и бритке у моју самицу.
    Вуј.
  3. 3.

    фиг. јављати се, настајати; постајати јасан, разјашњавати се.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — У њега самога стала свитати нада.
    Ђал.
    Станко се задубио у мисли. Њему као Да поЧе мало-Помало свитати. Њес.

Фразе

свиће ми (му, јој) пред очима постаје ми (му итд.) јасно, схвата(м). Р-К Реч.
Деан. Рј.
Изворни текст (OCR)
сви̏тати, сви̏ће̄ несврш. 1. свањивати, зорити се, данити се, рађати се (о дану). — Онда је почео свитати дан, па није било више тако тамно. Брл. Свитало је кад смо избили у село. Чол. 2. сјати се, светлети се. — Ноћас су се палиле муње и свитале голе и бритке у моју самицу. Вуј. 3. фиг. јављати се, настајати; постајати јасан, разјашњавати се. — У њега самога стала свитати нада. Ђал. Станко се задубио у мисли. Њему као Да поЧе мало-Помало свитати. Њес.