свити
свити
Лема
свити
Извор
том 5, стр. 599, редослед 3
- 1.а.
учинити кривим, искривити, згрбити.
— Очајање мало те ми не сави ... леђа.
Бура живота може велики карактер скршити, али не и савити.
- 1.б.
сагнути, приклонити.
— Уча је савио главу и гледао преда се. Ћос.
- 1.д.
фиr. Туга их бегове савије до земље. Сиј.
- 1.в.
скврчити, згрчити.
— Колена не смеш савити, јер би одмах ударио у гредице.
- 2.а.
смотати, завити, увити.
— Косу савила попут круне врх тјемена.
Савијем и запалим цигару ... и изиђем напоље.
- 2.б.
саставити, овити (нешто око чега).
— Она жена ми руке дрхтаве сави о врат.
Око главе савише Шалове.
- 2.в.
превити, преклопити, сложити.
— Савијем писмо и запечатим.
- 2.г.
повезати.
— Сави снопље и здену своје жито у крстине.
- 3.
фиг. потчинити, покорити, сломити.
— Видело се да га је живот теШкО Из темељђа савио, изменИс прерадио.
Ни то зближење ... није могло промијенити назор мога оца, нити му савити карактер.
- 4.
заокренувши поћи, скренути.
— Сачекаше професори док младићи не савише за угао.
Фразе
~ главу (рогове, врат) пре д ким покорити се, подложити се коме; ~ (породично) гнездо основати породицу, дом; ~ коме врат онеспособити за борбу кога; ~ лике (скуте, ШипКе) покупити се па отићи необављена посла; побећи.
Пододреднице
1. искривити се, згрбити се, згурити се. — Бамбус се савио у лук. Пав. Савиле се мазге под товарима. Лал. 2. скупити се, сабрати се. — Савио се густи круг слушалаца око њега. Том. Троје дјеце савило се око ње мајке]. Мил. В. 3. сместити се, склонити се. — Жене којима су мужеви похапени ... савиле се овде са децом. Андр. И. 4. фиг. спустити се, сићи. — Дјечака жеђа мори а мајци се туга на срце савила. Креш. Сави се сVтон. Лал
Изворни текст (OCR)
свити 1. а. учинити кривим, искривити, згрбити. — Очајање мало те ми не сави ... леђа. Матош. фиг. Бура живота може велики карактер скршити, али не и савити. Прод. б. сагнути, приклонити. — Уча је савио главу и гледао преда се. Ћос. Д. фиr. Туга их бегове савије до земље. Сиј. в. скврчити, згрчити. — Колена не смеш савити, јер би одмах ударио у гредице. Ад. 2. а. смотати, завити, увити. — Косу савила попут круне врх тјемена. Том. Савијем и запалим цигару ... и изиђем напоље. Вес. б. саставити, овити (нешто око чега). — Она жена ми руке дрхтаве сави о врат. Гал. Око главе савише Шалове. Ж 1955. в. превити, преклопити, сложити. — Савијем писмо и запечатим. Лаз. Л г. повезати. — Сави снопље и здену своје жито у крстине. Вукић. 3. фиг. потчинити, покорити, сломити. — Видело се да га је живот теШкО Из темељђа савио, изменИс прерадио. Моск. Ни то зближење ... није могло промијенити назор мога оца, нити му савити карактер. Шкреб 4. заокренувши поћи, скренути. — Сачекаше професори док младићи не савише за угао. Сек.