сви̏ти
свити
Лема
свити
Извор
том 5, стр. 693, редослед 8
- 1.а.
(трп. прид. свѝјен, -ѐна -ѐно и сви̑т) сврш. вијући начинити нешто, обично дајући му обао, овалан или кружан облик. —У густим луговима птице су свиле своја гнезда. Јак.
- 1.б.
плетући начинити, исплести, оплести, уплести.
— (, Хајкуна, ружа тек развита па у киту са љиљаном свита, тако ти је румена и бела.
Сунце је своје најљепше злато свило у вијенац на праме ти густе.
- 2.а.
смотати, сложити; пресавити: ~ једра око јарбола.
— Није ријеч свилена марама, да је свијеш па у њедра туриш.
Рј.
- 2.б.
привити, привинути, пригрлити.
— Кум Стојан и кума Ивана били су добре душе. Они свише сироче уза се.
- 3.
а, обавити, овити, ставити нешто око чега.
— Своју вилинску копрену ... бијаше свила око рамена.
Ох та зора, у црно ће дан ми свити.
б. наместити кружно, у круг.
— Свије руке под главу.
- 4.
окупити, скупити, сабрати око себе.
— Бук не вије што је меса гладан, него вије да дружину свије. Н. посл.
Фразе
~ (своје) гнездо 1) настанити се. — ћислио сам да су вештице у њима ветрењачама гнездо свиле. Чипл.; 2) засновати породицу, саградити породични дом. — Деда-Демуне, треба се растурати, дајте забога да сваки своје гнездо свије.
ово било, оно се свило било је овако, било је онако; ово је било, онако се догодило; свило му се око срца растужио се, ражалостио се. — Свило му се око срца, па удри и он плакати. Шен.; ~ коме око срца омилети, постати мио, драг некоме. — Настој да се твоја ... кћерка Милка свије око срца мому синV.
Пододреднице
1. а. обавити се, обмотати се, смотати се око кога или чега. — Кад те видим ...жалостивна, а мени се нешто као хладна гуја свије око срца. Вес. Анки о врату се свије, и плаче, плаче. Марк. Ф. б. преплести се међусобно или око чега, сплести се. — Као и некад, душа ће ти хтети да се с душом мојом у загрљај свије. Марк. Д. Те твоје косе златне кад се сутра свију у круну. Тур. в. склупчати се, скупити се. — Куче Фики ... свило се у круr. Каш. фиr. Мисао блуди ... далеко тамо, иза чарне горе, сеоце мало где се тихо свило. Ил. 2. а. привити се уз кога, прикучити се коме, наћи уточиште код кога. — Сјећаш ли се, како си се ти уза ме свила; лица су ти час румена, часак бијела била. Гал. Изгубио сам све, кров над главом ... Мораћу се код неког од своје деце свити. Богдан. б. окупити се, сабрати се, скупити се. — Народ се свије око пјевача да чује ... пјесму. Љуб. Намах се Узео жагор и за час се свили око гумна уозбиљени домаћини. Рад. Д. 3. спустити се. — Нису виле на поток се свиле. Март. Мрк и димљив сумрак свио се над градом. Лал. 4. догодити се, збити се. — Кажу људи истина је било, нам се, браћо, свако добро свило. НП Вук. Собом суди, каква вјера била, онако се и бесједа свила. Март
Изворни текст (OCR)
сви̏ти, сви̏је̄м (трп. прид. свѝјен, -ѐна, -ѐно и сви̑т) сврш. 1. а. вијући начинити нешто, обично дајући му обао, овалан или кружан облик. —У густим луговима птице су свиле своја гнезда. Јак. б. плетући начинити, исплести, оплести, уплести. — (, Хајкуна, ружа тек развита па у киту са љиљаном свита, тако ти је румена и бела. Радич. Сунце је своје најљепше злато свило у вијенац на праме ти густе. Домј. 2. а. смотати, сложити; пресавити: ~ једра око јарбола. — Није ријеч свилена марама, да је свијеш па у њедра туриш. Вук Рј. б. привити, привинути, пригрлити. — Кум Стојан и кума Ивана били су добре душе. Они свише сироче уза се. Вес. 3. а, обавити, овити, ставити нешто око чега. — Своју вилинску копрену ... бијаше свила око рамена. Брл. фиг. Ох та зора, у црно ће дан ми свити. Радич. б. наместити кружно, у круг. — Свије руке под главу. Ћос. Д. 4. окупити, скупити, сабрати око себе. — Бук не вије што је меса гладан, него вије да дружину свије. Н. посл. Вук.