сво̑ј
свој QA: medium
Лема
свој
Извор
том 5, стр. 696, редослед 28
- 1.
сво̀ја, сво̀је (ген. и ак. сво̀јег(а) и сво̑r(a); дат. и лок. сво̀јем(у) и сво̑м(е) присвојна заменица сваког лица 1. који припада и
- 1.
и
- 2.
и
- 3.
лицу јд. и мн.
— Она је стидљива дјевојка не сме одати своју љубав.
- 2.а.
(У придевском значењу) сопствени, властити, рођени.
— Друго ти је, брате, своја жена свој друг. Топ.
- 2.б.
непр. обично у песмама: његов, њен.
folk— Да ј у Марка своја мајка, за дан би му гласе чула.
Лијепу Хајку кори своја мајка. И
- 2.в.
слободан, независан; оригиналан, нарочит.
— Дух тражи увек ново и хоће да буде свој. Поп.
- 2.б.
Волим своју подравску земљу ... на којој сам јак и свој. ВУС 1971. Стил Црњанског је богат, сочан ... и сасвим свој. Богдан.
- 3.а.
близак, присан, сродан.
— Сватко га је од његових сусељана гледао и сви га држали својим.
Има домова без љубави. То су оне чудне куће, где је неко свој постао туђ, или неко туђ постао свој.
- 3.б.
који припада истој заједници (државној, породичној, друштвеној).
— Како ви мислите да ћемо ми постати своји чим примимо то ваше државно право?
- 4.
(у именичкој служби) рођак, сродник, укућанин, члан породице.
— Свак спасава само себе и своје.
Од зараде нешто пошаљи својима.
Нисам се женио, немам никога своrа.
- 5.
(у прилошком значењу) уз бројеве: отприлике, приближно.
— Остави ... синчића од својих дванаест година.
Ово буре има својих сто педесет литара. Рј. .
Фразе
бити на своју руку бити настран; бити своје главе бити тврдоглав, радити по својој вољи; бити свој (коме) бити род, својта (коме); бити свој човек бити материјално независан, сам себе издржавати; доћи ће враг по своје десиће се нека несрећа; казати, рећи своју казати, рећи своје мишљење; на своју руку (Урадити) без саветовања са другима, без ичијег допуштења или сагласности; остати при своме чврсто се држати своје одлуке, не попуштати; по своме, по (на) своју на свој начин, како он то уме и зна. — ухвати згоду да се и он по своју обрадује. Креш.; својом руком (написати), својим очИма (видети), својим ушима (чути) сам лично (написати, видети, чути); терати своје (по своме) чинити и даље као и пре, не одустајати од раније одлуке; узети под своје усвојити туђе дете или сироче; у своје време 1) некада давно, раније, пре много година, једном; 2) кад за то буде време, дође час.
Изворни текст (OCR)
сво̑ј1, сво̀ја, сво̀је (ген. и ак. сво̀јег(а) и сво̑r(a); дат. и лок. сво̀јем(у) и сво̑м(е) присвојна заменица сваког лица 1. који припада и 1. и 2. и 3. лицу јд. и мн. — Она је стидљива дјевојка не сме одати своју љубав. Мар. 2. (У придевском значењу) а. сопствени, властити, рођени. — Друго ти је, брате, своја жена свој друг. Топ. б. непр. обично у нар. песмама: његов, њен. — Да ј у Марка своја мајка, за дан би му гласе чула. НПХ. Лијепу Хајку кори своја мајка. И в. слободан, независан; оригиналан, нарочит. — Дух тражи увек ново и хоће да буде свој. Поп. Б. Волим своју подравску земљу ... на којој сам јак и свој. ВУС 1971. Стил Црњанског је богат, сочан ... и сасвим свој. Богдан. 3. а. близак, присан, сродан. — Сватко га је од његових сусељана гледао и сви га држали својим. Тур. Има домова без љубави. То су оне чудне куће, где је неко свој постао туђ, или неко туђ постао свој. Сек. б. који припада истој заједници (државној, породичној, друштвеној). — Како ви мислите да ћемо ми постати своји чим примимо то ваше државно право? Петр. В. 4. (у именичкој служби) рођак, сродник, укућанин, члан породице. — Свак спасава само себе и своје. Андр. И. Од зараде нешто пошаљи својима. Пав. Нисам се женио, немам никога своrа. Дом. 5. (у прилошком значењу) уз бројеве: отприлике, приближно. — Остави ... синчића од својих дванаест година. Глиш. Ово буре има својих сто педесет литара. Рј. .