Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

свпа̑к

мтом 5, стр. 695

свпа̑к

свпак

Стална адреса

Лема

свпак

Извор

том 5, стр. 695, редослед 16

  1. 1.

    (мн. свла̏кови) рожнати омотач на површини коже у змије који она у току године неколико пута свлачи, змијска покожица (кошуљица).

    мн. — множина
    — По предаји био је свлак змијски једина гаранција да човјек неће пасти жртвом змијског угриза.
    Крл.
  2. 2.

    струг, блања, ренде.

    — Свлак је некакав велики струг којијем се даске стружу.
    Вук
    Рј.
  3. 3.

    остатак кудеље, огреб(ница).

    — Свлак је оно што остаје на огреблу кад се ради лан и куђеља.
    Вук
    Рј.
Изворни текст (OCR)
свпа̑к м (мн. свла̏кови) 1. рожнати омотач на површини коже у змије који она у току године неколико пута свлачи, змијска покожица (кошуљица). — По предаји био је свлак змијски једина гаранција да човјек неће пасти жртвом змијског угриза. Крл. 2. струг, блања, ренде. — Свлак је некакав велики струг којијем се даске стружу. Вук Рј. 3. остатак кудеље, огреб(ница). — Свлак је оно што остаје на огреблу кад се ради лан и куђеља. Вук Рј.