свра́тити
свратити
Лема
свратити
Извор
том 5, стр. 700, редослед 7
- 1.
доћи скренувши с пута, навратити, сврнути.
— Да ти нису Турци долазили?
— Нису. Нико живи није свратио у моју авлију има месец дана.
Ми смо једнога јутра свратили на црну каву к вама!
- 2.
позвати некога у кућу.
— Вече је, смркава се, а он ће га богаља сам свратити у своју кућу.
Видиш ... каква смо ти ахбаба свратили.
- 3.а.
скренути, управити нешто да пође другим путем или током.
— Тако свратише реку и једна половина корита остаде сува.
- 3.б.
(оком, очи, поглед) погледати на другу страну, скренути очима у другом правцу.
— Баци ли ткогод у зрак ракету ... грађани сврате погледе с чаша̂ на небо.
Старац ... пажљиво погледа ... кнеза, а онда сврати очи на сина.
- 3.в.
(пажњу, позорност) привући, обратити пажњу на кога или што.
— Замишљао је] ... како ће ... својим радом да сврати на себе пажњУ ... професора.
Ага свратипажњу дружине.
- 4.
спустити (оно што је посувраћено).
— Сврати, Анђе, низ руке рукаве.
Пододреднице
1. в. свратити (1). — Страхиња помисли ... да би добро било да се сврати мало код Пурка. Глиш. Још ћу се можда свратити у суд, ради сестрине ствари. Крањч. Стј. 2. осврнути се, окренути се. — Настави сијати, а да се даље и не сврати на мога оца. Ков. А. Разговор се сврати на књижевност. Нех
Изворни текст (OCR)
свра́тити, свра̂тӣм сврш. 1. доћи скренувши с пута, навратити, сврнути. — Да ти нису Турци долазили? — Нису. Нико живи није свратио у моју авлију има месец дана. Вес. Ми смо једнога јутра свратили на црну каву к вама! Крл. 2. позвати некога у кућу. — Вече је, смркава се, а он ће га богаља сам свратити у своју кућу. Јакш. Ђ. Видиш ... каква смо ти ахбаба свратили. Ћоп. 3. а. скренути, управити нешто да пође другим путем или током. — Тако свратише реку и једна половина корита остаде сува. Андр. И. б. (оком, очи, поглед) погледати на другу страну, скренути очима у другом правцу. — Баци ли ткогод у зрак ракету ... грађани сврате погледе с чаша̂ на небо. Тад. Старац ... пажљиво погледа ... кнеза, а онда сврати очи на сина. Ћоп. в. (пажњу, позорност) привући, обратити пажњу на кога или што. — Замишљао је] ... како ће ... својим радом да сврати на себе пажњУ ... професора. Шуб. Ага свратипажњу дружине. Мул. 4. спустити (оно што је посувраћено). — Сврати, Анђе, низ руке рукаве. НПХ.