свра̏ћа̄ње

свраћање

свраћање

том 5, стр. 700, редослед 11

—
гл. им. од свраћати (се) свра̏ћати (се), -а̄м (се) несврш. и уч. према свратити (се).
гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол

Изворни текст (OCR)

свра̏ћа̄ње с гл. им. од свраћати (се). свра̏ћати (се), -а̄м (се) несврш. и уч. према свратити (се).