свр́бјети
сврбјети
Лема
сврбјети
Извор
том 5, стр. 700, редослед 23
- —
имати осећај сврбежи педесетачама. Божић.
— Вуја се почеша по потиљку, а не сврби га. Ад. Руке су јој сврбјеле за сребрним
Фразе
где кога сврби ту се и чеше свако води своју бригу, настоји да отклони оно што му смета; сврбе ме длани биће добити, пара; сврбе га леђа тражи батине; слути да ће добити батине; сврби ме (га итд.) језик хтео бих нешто рећи, желим говорити. — Сврбе ме и језик и срце не могу да ћутим! Сек. Видјело се да ју језик сврби.
Изворни текст (OCR)
и свр́бјети, несврш. имати осећај сврбежи. — Вуја се почеша по потиљку, а не сврби га. Ад. Руке су јој сврбјеле за сребрним педесетачама. Божић.