Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

свр́нути

сврштом 5, стр. 702

свр́нути

сврнути

Стална адреса

Лема

сврнути

Извор

том 5, стр. 702, редослед 16

  1. 1.а.

    свратити, скренути (куда, коме, к чему), навратити

    — Сврнимо к мени.
    Л-К
    Увијек кад би брод у заклоницу сврнуо, она би се с њим састала.
    Ћип.
  2. 1.б.

    скренути.

    — Ако ће натраг
  3. 45.в.

    Речник српскохрватскога књижевног језика, V кући, треба да сврне лево. Ад. Они сврнуше у једно сокаче. Ранк. в. окренути, променити (разговор, реч).

    в. — (после броја) век
    — Опет сврну разговор на плес.
    Креш.
    Сврнуше као обично ријеч на политику. Вал. . склонити се, уклонити се (коме).
    — И најгорему Турчину раја мора с пута сврнути, макар у блато до кољена.
    Вук
  4. 2.а.

    окренути (очи, поглед).

    — Сврну очи у брата.
    Мул.
    Мића је ... сврнуо поглед на Вековића.
    Дав.
  5. 2.б.

    привући, усмерити, усредсредити (пажњу).

    — Први пут је сврнуо на себе пажњу целога села о крстоношама.
    Ранк.
    Миха сврну сву пажњу на дебло.
    Гор.
  6. 3.

    вратити, скупити (стоку, живину и сл.).

    сл. — слично
    — Она их волове сврну на цесту и поћера их.
    Мил.
    В. Одох да сврнем жиВИНV. ин.

Пододреднице

~ се

1. в. сврнути (1а). — Родом је из Зворника, а ту се сада Едхем сврнуо, да походи материн род. О-А. 2. окренути. — Послије се сврнуо разговор на сусједе. Ђал. 3. скренути. — Очи му се сврнуше на писаћи стол. Леск. Ј. 4. преврнути се, изврнути се. — У мени се сврну цријева: ја осјетим празНину У стомакУ. Кик

в. сврнути (1а).окренути.скренути.преврнути се, изврнути се.
Изворни текст (OCR)
свр́нути, свр̑не̄м сврш. 1. а. свратити, скренути (куда, коме, к чему), навратити. — Сврнимо к мени. Л-К. Увијек кад би брод у заклоницу сврнуо, она би се с њим састала. Ћип. б. скренути. — Ако ће натраг 45 Речник српскохрватскога књижевног језика, V кући, треба да сврне лево. Ад. Они сврнуше у једно сокаче. Ранк. в. окренути, променити (разговор, реч). — Опет сврну разговор на плес. Креш. Сврнуше као обично ријеч на политику. Вал. . склонити се, уклонити се (коме). — И најгорему Турчину раја мора с пута сврнути, макар у блато до кољена. Вук. 2. а. окренути (очи, поглед). — Сврну очи у брата. Мул. Мића је ... сврнуо поглед на Вековића. Дав. б. привући, усмерити, усредсредити (пажњу). — Први пут је сврнуо на себе пажњу целога села о крстоношама. Ранк. Миха сврну сву пажњу на дебло. Гор. 3. вратити, скупити (стоку, живину и сл.). — Она их волове сврну на цесту и поћера их. Мил. В. Одох да сврнем жиВИНV. ин.