Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

свр̏ха

жтом 5, стр. 703

свр̏ха

сврха

Лема

сврха

Извор

том 5, стр. 703, редослед 14

  1. 1.

    оно чему се тежи, што се жели постићи, циљ, мета.

    — Највећи број Вукових писама имао је сврху да приволи Милоша да му да новчану помоћ.
    Прод.
    Хумор је посљедњи степен духа и сам себи сврхом као чиста наука и чиста поезија.
    Матош
  2. 2.

    свршетак, крај.

    archaic
    заст. — застарело
    — Зашто су властела под сврху ХIХ вијека нестала У Дубровнику ..
  3. 2.

    Војн. Мени је већ досадило ...

    војн. — војнички
    — Изађимо!
    — Останимо до сврхе.
    Ћип.
Изворни текст (OCR)
свр̏ха ж 1. оно чему се тежи, што се жели постићи, циљ, мета. — Највећи број Вукових писама имао је сврху да приволи Милоша да му да новчану помоћ. Прод. Хумор је посљедњи степен духа и сам себи сврхом као чиста наука и чиста поезија. Матош. 2. заст. свршетак, крај. — Зашто су властела под сврху ХIХ вијека нестала У Дубровнику .. 2 Војн. Мени је већ досадило ... — Изађимо! — Останимо до сврхе. Ћип.