сврша́ва̄ње

свршавање

свршавање

том 5, стр. 704, редослед 4

—
гл. им. од свршавати (се) сврша́вати (се), свр̀ша̄ва̄м (се) = свршИвати (се) несврш. и уч. према свршити (се).
гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол

Изворни текст (OCR)

сврша́ва̄ње с гл. им. од свршавати (се). сврша́вати (се), свр̀ша̄ва̄м (се) = свршИвати (се) несврш. и уч. према свршити (се).