свр̑шен
свршен
Лема
свршен
Извор
том 5, стр. 704, редослед 6
- 1.
трп. прид. од свршити (се).
- 2.
(одр.) који је завршио какву школу и добио неко звање: ~ лекар, ~ правник.
- 3.
који је постао зрео, сазрео, изграђен, прави.
— Јунак наше приповетке ... беше у то време већ свршен момак.
Моја знања, ја ћу вас... стрести из пуног грања, у моје руке као свршено воће.
- 4.
грам. (одр.) који је ограниченог трајања, перфективан: ~ глагол, ~ радња, ~ глаголски вид. Терм. 1.
Фразе
ставити (стављати) (коrа) пред свршен чин (у)чинити нешто што се више не може променити. — Порта је стављена пред свршен чин. Јов. С. свр̑шено̄ст?, -ости ж особина или стање онога што је свршено (4): ~ глаrола, ~ радње.
Изворни текст (OCR)
свр̑шен, -а, -о 1. трп. прид. од свршити (се). 2. (одр.) који је завршио какву школу и добио неко звање: ~ лекар, ~ правник. 3. који је постао зрео, сазрео, изграђен, прави. — Јунак наше приповетке ... беше у то време већ свршен момак. Јакш. Ђ. Моја знања, ја ћу вас... стрести из пуног грања, у моје руке као свршено воће. Уј. 4. грам. (одр.) који је ограниченог трајања, перфективан: ~ глагол, ~ радња, ~ глаголски вид. Терм. 1.