сврше́так

свршетак

Стална адреса

Лема

свршетак

Извор

том 5, стр. 704, редослед 9

1.
(мн. сврше́ци, ген свр̀ше̄та̄ка̄) граница до које нешто траје, где се или када се нешто свршава, крај, довршетак, окончање.
мн. — множина
— Посигурно се слутило да ти преговори неће донети жељенога свршетка.
Нов.
Свршетком боја пресличкоr многој се кући повратио отац.
Мул.
2.
крај (живота), смрт.
— Онда свршетак живота, о Патрокло, освану теби.
М-И
И као да је предвиђала свој жалосни свршетак, писала је »заићи ће мога живота сунце«.
Скерл.
45ж

Изворни текст (OCR)

сврше́так, -тка м 1. (мн. сврше́ци, ген. свр̀ше̄та̄ка̄) граница до које нешто траје, где се или када се нешто свршава, крај, довршетак, окончање. — Посигурно се слутило да ти преговори неће донети жељенога свршетка. Нов. Свршетком боја пресличкоr многој се кући повратио отац. Мул. 2. крај (живота), смрт. — Онда свршетак живота, о Патрокло, освану теби. М-И. И као да је предвиђала свој жалосни свршетак, писала је »заићи ће мога живота сунце«. Скерл. 45ж