свр́шити
свршити
Лема
свршити
Извор
том 5, стр. 704, редослед 11
- 1.а.
привести крају, довести до краја, довршити, завршити, окончати.
— Госпођица ... беше међӯтим свршила свирање.
Сједе док Пиквик сврши облачење.
- 1.б.
завршити школовање, стећи квалификацију у каквој струци.
— Он ... у два маха паде на испиту ... И Душан није свршио.
Имали сУ средстава да сврше школе.
Нека сврши за апотекара, па ће му купити апотеку.
- 2.а.
извршити, остварити.
— Своју заклетву сврше.
Своје сам обећање свршио, онај је индивидуум сјајно побијен. Ков.
- 2.б.
(~ посао, рачун) закључити; пречистити. Деан. Рј.
- 3.
умрети, скончати.
— Није се ни разабрала из бунила, него до мрака сврши.
Осуђена као вјештица Дјевица Орлеанска свршила е на ломачи.
Фразе
између ње и њега је (све) свршено, међу нама је (све) свршено они немају (ми немамо) више никакве везе између себе; ~ нужду обавити физиолошку потребу; ~ са животом, ~ самоубиством убити се, одузети себи живот. — Он је био наумио да сврши са животом. Мил. В. Прва супруга банкара Игњата ... свршила је самоубиством.
Пододреднице
доспети до краја, завршити се, окончати се. — Рат се свршио без икаква мира или примирја. Шиш. Једина њезина љубав ... се тако трагично и глупо свршила. Мил. В
Изворни текст (OCR)
свр́шити, свр̑шӣм сврш. 1. а. привести крају, довести до краја, довршити, завршити, окончати. — Госпођица ... беше међӯтим свршила свирање. Лаз. Л. Сједе док Пиквик сврши облачење. Креш. б. завршити школовање, стећи квалификацију у каквој струци. — Он ... у два маха паде на испиту ... И Душан није свршио. Ком. Имали сУ средстава да сврше школе. Сим. Нека сврши за апотекара, па ће му купити апотеку. Поп. Ј. 2. а. извршити, остварити. — Своју заклетву сврше. М-И. Своје сам обећање свршио, онај је индивидуум сјајно побијен. Ков. А. б. (~ посао, рачун) закључити; пречистити. Деан. Рј. 3. умрети, скончати. — Није се ни разабрала из бунила, него до мрака сврши. Вес. Осуђена као вјештица Дјевица Орлеанска свршила е на ломачи. Наз.