сву́ћи

свући QA: high

Лема

свући

Варијанте

сву̑ћи

Извор

том 5, стр. 705, редослед 8

1.
(аор. сву́кох, сву̑че р. прид. сву̑као, сву́кла, -ло; трп. пр. сву́чен, -ѐна, -ѐно) сврш. скинути (одећу, обућу и сл.).
аор. — аористр. прид. — радни глаголски придевприд. — придевпр. — примерсл. — слично
— Свуче конавоско широко одијело, а ... навуче талијанско.
Мат.
Свуци обућу, па онда хајде.
Ћип.
Једним покретом била је с њега свучена маска блесавости.
Донч.
2.а.
вукући спустити, скинути са висока.
— ЉЂуди ... се мучише да свуку низ брдо неколико великих талпа за мост.
Лаз. Л.
О, песме моје, јадна сирочади ... хтедо2 дугу да са неба свучем.
Радич.
2.б.
скинути, спустити вукући, повући (кога, што).
— Свукоше ме с коња. Народ ме грли, жене ките мога коња пешкирима.
Јак.
2.в.
вукући нагомилати, навући и одвући (на страну).
— Мајка ... дође до прозора, свуче на страну завесу и погледа у небо.
Лаз. Л.
3.
опљачкати.
— Луки није вјеровати да и овога рата није свукао бар тројицу војника у ономе склопу више своје куће.
Ћоп.

Фразе

~ мантију одрећи се свештеничког позива, престати бити калуђер, редовник. — Млади клерик-пјесник свукао је у Риму мантију. Марј. М.; ~ (кога) до гола, до кошуље потпуно опљачкати. — Мију Крамара ... свукоше Грегоријанчеве слуге до гола. Шен. Свукли нас путем до кошуље. И.

Пододреднице

~ се

1. скинути са себе (одећу). — ОсVђеник се свукао и остао само у гаћама кошуљи. Чол. 2. повући се, спустити се нанижсе, спасти. — Кад смо се почели уз Залац пењати, онда се мојем коњу свукао самар натраг пријеко репа. Маж. М

скинути са себе (одећу).повући се, спустити се нанижсе, спасти.

Изворни текст (OCR)

сву́ћи и сву̑ћи, -у́че̄м (аор. сву́кох, сву̑че; р. прид. сву̑као, сву́кла, -ло; трп. пр. сву́чен, -ѐна, -ѐно) сврш. 1. скинути (одећу, обућу и сл.). — Свуче конавоско широко одијело, а ... навуче талијанско. Мат. Свуци обућу, па онда хајде. Ћип. фиг. Једним покретом била је с њега свучена маска блесавости. Донч. 2. а. вукући спустити, скинути са висока. — ЉЂуди ... се мучише да свуку низ брдо неколико великих талпа за мост. Лаз. Л. О, песме моје, јадна сирочади ... хтедо2 дугу да са неба свучем. Радич. б. скинути, спустити вукући, повући (кога, што). — Свукоше ме с коња. Народ ме грли, жене ките мога коња пешкирима. Јак. в. вукући нагомилати, навући и одвући (на страну). — Мајка ... дође до прозора, свуче на страну завесу и погледа у небо. Лаз. Л. 3. опљачкати. — Луки није вјеровати да и овога рата није свукао бар тројицу војника у ономе склопу више своје куће. Ћоп.