себѐвид
себевид
Лема
себевид
Извор
том 5, стр. 706, редослед 2
- —
необ. који себе сматра за средиште свега, који све просуђује са свога
личнога становишта, егоистичан. — СВан прави модерниста, када гуцн из чашице, за тили трен постаје себевид.
Изворни текст (OCR)
себѐвид, -а, -о необ. који себе сматра за средиште свега, који све просуђује са свога личнога становишта, егоистичан. — СВан прави модерниста, када гуцн из чашице, за тили трен постаје себевид. Уј.