себељу̀бив
себељубив
Лема
себељубив
Етимологија
Russian
Извор
том 5, стр. 706, редослед 8
- а.
који воли само себе, који мисли само о себи, о своме интересу, себичан, саможив.
— Он је од тоrа растао сам у својим очима, себељубив и ташт.
- б.
који одаје себичност, изазван себичношћу
— Закон објективације ... јачи је од људских себељубивих обмана.
Изворни текст (OCR)
себељу̀бив, -а, -о рус. а. који воли само себе, који мисли само о себи, о своме интересу, себичан, саможив. — Он је од тоrа растао сам у својим очима, себељубив и ташт. Козарч. б. који одаје себичност, изазван себичношћу — Закон објективације ... јачи је од људских себељубивих обмана. Лит. 1957.