Одредница

се́вати

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 708

се́вати

севати

Лема

севати

Извор

том 5, стр. 708, редослед 3

  1. 1.а.

    ијек. сијѐвати, несврш а. испуштати јаку светлост.

    ијек. — ијекавски
    — Свака звијезда својим свјетлом сијева.
    Прер.
  2. 1.б.

    одавати јак блесак блештећи.

    — Црни облак ... се навлачи, час севајући огњем, час просипајући град и кишу.
    Кнеж. Б.
  3. 2.а.

    сијати, светлети одбијајући, одражавајући од себе светлост.

    — Сијеваху бајонете.
    Шен.
    На грудима севаху златна пуцета.
    Јакш. Ђ.
    У ... води тихо мјесец сијева.
    Видр.
  4. 2.б.

    истицати се јаком светлом бојом, беспрекорном чистоћом.

    — У ... соби сијевала је дивна чистоћа.
    Шен.
    Бос и гологлав, сијева му на сунцу бијело тјеме.
    Сиј.
  5. 3.

    јако сјати, пламтети при јаком узбуђепу (о очима, лицу).

    — Сва је сијевала од срџбе.
    Донч.
    Очи су му севале мржњом.
    Ћос. Б.
  6. 4.

    брзо мицати, покретати чим.

    — Скаче по соби, држи се за главу ... сијевају му ногавице.
    Сиј.
    Тек што си се приближио води, угледаш је рибу како сијева од жестине.
    Радул.
  7. 5.а.

    фиг. снажно избијати, испољавати се.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Упирала је у слику очи из којих је сијевала жива вјера.
    Новак
  8. 5.б.

    кратко и оштро се изражавати.

    — Из плахих ... усана почеле би да ... севају команде.
    Дав.
  9. 5.в.

    нагло се јављати у свести.

    — Ужасне комбинације севаше капетану кроз главу.
    Лаз. Л.
  10. 6.

    пробадати, жигати (о болу).

    — У костима ми сијева.
    Бен.
    Мени понекад кад стане да сева палаЦ, три дана сам меланхоличаН.
    Лаз. Л.
  11. 7.

    разr. брзо одлазити, купити се одакле.

    — Ево, момче, лично комесару У руке. Севај!
    Ћоп.
    Или послушан и пристојан да буде или нека сева.
    Маш.

Фразе

радити нешто да све сева радити оштро и брзо. — Вртуљак се окретао с њима да је све сијевало.
Брл.
Изворни текст (OCR)
се́вати, се̑ва̄м, ијек. сијѐвати, несврш. 1. а. испуштати јаку светлост. — Свака звијезда својим свјетлом сијева. Прер. б. одавати јак блесак блештећи. — Црни облак ... се навлачи, час севајући огњем, час просипајући град и кишу. Кнеж. Б. 2. а. сијати, светлети одбијајући, одражавајући од себе светлост. — Сијеваху бајонете. Шен. На грудима севаху златна пуцета. Јакш. Ђ. У ... води тихо мјесец сијева. Видр. б. истицати се јаком светлом бојом, беспрекорном чистоћом. — У ... соби сијевала је дивна чистоћа. Шен. Бос и гологлав, сијева му на сунцу бијело тјеме. Сиј. 3. јако сјати, пламтети при јаком узбуђепу (о очима, лицу). — Сва је сијевала од срџбе. Донч. Очи су му севале мржњом. Ћос. Б. 4. брзо мицати, покретати чим. — Скаче по соби, држи се за главу ... сијевају му ногавице. Сиј. Тек што си се приближио води, угледаш је рибу како сијева од жестине. Радул. 5. фиг. а. снажно избијати, испољавати се. — Упирала је у слику очи из којих је сијевала жива вјера. Новак. б. кратко и оштро се изражавати. — Из плахих ... усана почеле би да ... севају команде. Дав. в. нагло се јављати у свести. — Ужасне комбинације севаше капетану кроз главу. Лаз. Л. 6. пробадати, жигати (о болу). — У костима ми сијева. Бен. Мени понекад кад стане да сева палаЦ, три дана сам меланхоличаН. Лаз. Л. 7. разr. брзо одлазити, купити се одакле. — Ево, момче, лично комесару У руке. Севај! Ћоп. Или послушан и пристојан да буде или нека сева. Маш.