се́вати
севати
Лема
севати
Извор
том 5, стр. 708, редослед 3
- 1.а.
ијек. сијѐвати, несврш а. испуштати јаку светлост.
— Свака звијезда својим свјетлом сијева.
- 1.б.
одавати јак блесак блештећи.
— Црни облак ... се навлачи, час севајући огњем, час просипајући град и кишу.
- 2.а.
сијати, светлети одбијајући, одражавајући од себе светлост.
— Сијеваху бајонете.
На грудима севаху златна пуцета.
У ... води тихо мјесец сијева.
- 2.б.
истицати се јаком светлом бојом, беспрекорном чистоћом.
— У ... соби сијевала је дивна чистоћа.
Бос и гологлав, сијева му на сунцу бијело тјеме.
- 3.
јако сјати, пламтети при јаком узбуђепу (о очима, лицу).
— Сва је сијевала од срџбе.
Очи су му севале мржњом.
- 4.
брзо мицати, покретати чим.
— Скаче по соби, држи се за главу ... сијевају му ногавице.
Тек што си се приближио води, угледаш је рибу како сијева од жестине.
- 5.а.
фиг. снажно избијати, испољавати се.
— Упирала је у слику очи из којих је сијевала жива вјера.
- 5.б.
кратко и оштро се изражавати.
— Из плахих ... усана почеле би да ... севају команде.
- 5.в.
нагло се јављати у свести.
— Ужасне комбинације севаше капетану кроз главу.
- 6.
пробадати, жигати (о болу).
— У костима ми сијева.
Мени понекад кад стане да сева палаЦ, три дана сам меланхоличаН.
- 7.
разr. брзо одлазити, купити се одакле.
— Ево, момче, лично комесару У руке. Севај!
Или послушан и пристојан да буде или нека сева.
Фразе
радити нешто да све сева радити оштро и брзо. — Вртуљак се окретао с њима да је све сијевало.
Изворни текст (OCR)
се́вати, се̑ва̄м, ијек. сијѐвати, несврш. 1. а. испуштати јаку светлост. — Свака звијезда својим свјетлом сијева. Прер. б. одавати јак блесак блештећи. — Црни облак ... се навлачи, час севајући огњем, час просипајући град и кишу. Кнеж. Б. 2. а. сијати, светлети одбијајући, одражавајући од себе светлост. — Сијеваху бајонете. Шен. На грудима севаху златна пуцета. Јакш. Ђ. У ... води тихо мјесец сијева. Видр. б. истицати се јаком светлом бојом, беспрекорном чистоћом. — У ... соби сијевала је дивна чистоћа. Шен. Бос и гологлав, сијева му на сунцу бијело тјеме. Сиј. 3. јако сјати, пламтети при јаком узбуђепу (о очима, лицу). — Сва је сијевала од срџбе. Донч. Очи су му севале мржњом. Ћос. Б. 4. брзо мицати, покретати чим. — Скаче по соби, држи се за главу ... сијевају му ногавице. Сиј. Тек што си се приближио води, угледаш је рибу како сијева од жестине. Радул. 5. фиг. а. снажно избијати, испољавати се. — Упирала је у слику очи из којих је сијевала жива вјера. Новак. б. кратко и оштро се изражавати. — Из плахих ... усана почеле би да ... севају команде. Дав. в. нагло се јављати у свести. — Ужасне комбинације севаше капетану кроз главу. Лаз. Л. 6. пробадати, жигати (о болу). — У костима ми сијева. Бен. Мени понекад кад стане да сева палаЦ, три дана сам меланхоличаН. Лаз. Л. 7. разr. брзо одлазити, купити се одакле. — Ево, момче, лично комесару У руке. Севај! Ћоп. Или послушан и пристојан да буде или нека сева. Маш.