се́вац

севац

Стална адреса

Лема

севац

Извор

том 5, стр. 708, редослед 4

1.
ијек. сијѐвац, м 1. сев (а).
ијек. — ијекавски
— Сијевци, сејо, небом прелијећу.
Кул.
2.
нож који блиста, ноже којемму оштрица одсева.
— Из корица вади свијетлоrа ... сијевца.
Ботић

Изворни текст (OCR)

се́вац, -вца, ијек. сијѐвац, м 1. сев (а). — Сијевци, сејо, небом прелијећу. Кул. 2. нож који блиста, ноже којемму оштрица одсева. — Из корица вади свијетлоrа ... сијевца. Ботић.