Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

севда̀лија

мтом 5, стр. 708

севда̀лија

севдалија

Лема

севдалија

Извор

том 5, стр. 708, редослед 6

  1. 1.

    и ж = севдахлија 1. м онај који је заљубљен, који уме да буде заљубљен, заљубљеник.

    ж — женски род
    — Двије младе хануме стале претресати прошлост, прекоравајући једна другу како јој је севдалију преотела.
    Ћор.
  2. 2.

    м певач севдалинки.

    — Отац наш је био севдалија: лепо уздисао, лепо певао.
    Сек.
    Калче севдалија у својој сировини очувао је ... поезију старог Ниша.
    Грол
  3. 3.

    ж севдалинка.

    ж — женски род
    — Био је добар друг, весељак, изврстан певач севдалија.
    Срем.
Изворни текст (OCR)
севда̀лија м и ж = севдахлија 1. м онај који је заљубљен, који уме да буде заљубљен, заљубљеник. — Двије младе хануме стале претресати прошлост, прекоравајући једна другу како јој је севдалију преотела. Ћор. 2. м певач севдалинки. — Отац наш је био севдалија: лепо уздисао, лепо певао. Сек. Калче севдалија у својој сировини очувао је ... поезију старог Ниша. Грол. 3. ж севдалинка. — Био је добар друг, весељак, изврстан певач севдалија. Срем.