се̏вкати

севкати

Лема

севкати

Извор

том 5, стр. 709, редослед 25

1.
ијек. сје̏вкати, несврш. 1 одавати кратке блескове, севати, блескати.
ијек. — ијекавскинесврш. — несвршени глагол
— Севкају муње, громови буче.
Јакш. Ђ.
2.
одблескивати, светлуцати.
— За појасом севкају сребрни пиштољи.
Јакш. Ђ.
Лице му је наговјештавало олују, у очима су му сјевкали бијели јатаганчићи.
Крањч. Стј
3.
фиг. појављивати се на махове.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Онај велики циљ ... сјевкао је пред очима мУ јоШ нејасан у великој даљини.
Новак

Пододреднице

~ се

севкати (2). — Омер ју је меџидијV преврнуо на длану, а она се сјевкала на сунцу. Мул

севкати (2).

Изворни текст (OCR)

се̏вкати, -а̄м, ијек. сје̏вкати, несврш. 1. одавати кратке блескове, севати, блескати. — Севкају муње, громови буче. Јакш. Ђ. 2. одблескивати, светлуцати. — За појасом севкају сребрни пиштољи. Јакш. Ђ. Лице му је наговјештавало олују, у очима су му сјевкали бијели јатаганчићи. Крањч. Стј. 3. фиг. појављивати се на махове. — Онај велики циљ ... сјевкао је пред очима мУ јоШ нејасан у великој даљини. Новак.