Одредница

сегрегацио̀нист

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 710

сегрегацио̀нист

сегрегационист QA: medium

Стална адреса

Лема

сегрегационист

Извор

том 5, стр. 710, редослед 13

  1. (а) м онај који је за сегрегацију (1), за расну дискриминацију.

    — На ... револт целокупне светске јавности сегрегационисти се цинично оглашујУ. Пол. 19бо. се̑д, се́да, се́до, ијек. си̏јед, (комп. се̏ђӣ) 1. а. који је изгубио своју боју, бео (о коси).
    — Чело му се протегло високо до круне сиједих власи.
    Наз.
    У његовој густој коси још се ниједна седа није била појавила. Пол. 1957. б. који има беле косе, браду, који је поседео.
    — Његово је брадато, сиједо и каљаво лице.
    Матош
    Пред шест година је био заљубљен, а сад је сед господин.
    Сек.
    2. фиг. бео; беличаст.
    — По дрвима опет бејаше се толико обесило седога иња.
    Шапч.
    Долине, брезе нису више седи, по цвећу нога свуда теби гази.
    Радич.
    3. фиг. који сеже у давну прошлост; дубок (о старости).
    — Доживјесмо поштену и сиједу старост.
    Ков. А.
    Ја је песничку прозу не бих дизао из гроба да седу прошлост не поштујем здраво.
    Ил.

Фразе

под седу главу, под седу косV, под седе власи в. уз коса1 (изр.); се де плести не удати се, остати неудата. — Ти би ваљда хтео да ја седе плетем?
Лаз. Л.
Изворни текст (OCR)
сегрегацио̀нист(а) м онај који је за сегрегацију (1), за расну дискриминацију. — На ... револт целокупне светске јавности сегрегационисти се цинично оглашујУ. Пол. 19бо. се̑д, се́да, се́до, ијек. си̏јед, (комп. се̏ђӣ) 1. а. који је изгубио своју боју, бео (о коси). — Чело му се протегло високо до круне сиједих власи. Наз. У његовој густој коси још се ниједна седа није била појавила. Пол. 1957. б. који има беле косе, браду, који је поседео. — Његово је брадато, сиједо и каљаво лице. Матош. Пред шест година је био заљубљен, а сад је сед господин. Сек. 2. фиг. бео; беличаст. — По дрвима опет бејаше се толико обесило седога иња. Шапч. Долине, брезе нису више седи, по цвећу нога свуда теби гази. Радич. 3. фиг. који сеже у давну прошлост; дубок (о старости). — Доживјесмо поштену и сиједу старост. Ков. А. Ја је песничку прозу не бих дизао из гроба да седу прошлост не поштујем здраво. Ил.