сѐдети

за катедром. — Стари сват, који сједијаше у зачељу, промути се и рече ... Љуб 2. а. налазећи се претежено, често у таквом положају трошити бескорисно време, не радити: седи док други раде, седи цело лето. б. налазити се негде стално, боравити вршећи какву дужност, службу; имати седиште. — Сједи у редакцији, њему то није испод части. Крл. Тражио је] ... у Стамболу ... да отвори конзулат у Травнику и да ту седи. Андр. И. Поглаварство рудничке нахије сједи у Брусници. Вук. в. налазити се негде дуже или краће време, живети у каквој соби, кући, улици, становати. — У Паризу морате непрестано седети у скупим хотелима. Нен. Љ. Данас сједе у својој властитој палачи. Крл. г. боравити, пребивати, живети, проводити негде неко време. — У младости својој сједио је у Пожаревцу и држао дућан. Вук. д. налазити се у затвору, бити лишен слободе и слободног кретања. — Једаред је гос-Тоша седео осам дана у затвору. Сек. 3. налазити се на нечему не мичући се, не премештајући се (о птицама). — Женке хране своје младе или седе на јајима. Марк. Св. Десно у стијени на шиљастом камену сједила је сива птица. Вуј. 4. налазити се, бити трајно смештен, усађен. — На виту врату сједи велика обла глава. Шен. Лав камени ... озбиљан и мрачан још на тргу сједи. Дуч. 5. фиг. испољаватисе као знак какве особине или душевног стања. — На лицу његову седи озбиљност. Ад. На челу му је седео облак, у очима дубоки бол. Шапч. 6. разr. пристајати некоме, одговарати, бити у складу са чијим телом, стасом, струком (о одећи): седи МУ одело. између четири зида а) не излазити из куће и не одржавати везе ни с киме; б) бити у затвору; ~ на врату (за вратом) коме в. уз врат (изр.); ~ на дукатима (парама) бити врло богат; ~ на жеравици в. уз жеравица (изр.); ~ (као) на иглама в. уз игла (изр.); ~ на престолу бити владар; ~ на ушима не слушати, не обраћати на што никакве пажње; ~ скрштених руку в. уз скрстити (изр.); ~ уз колено в. уз колено (изр.).