сѐде̄ћӣ

седећи

Лема

седећи

Извор

том 5, стр. 713, редослед 1

1.
ијек. сјѐде̄ћӣ 1. који седи, који је у положају седења; који се односи на седење, везан за седење: ~ рад, ~ положај
ијек. — ијекавски
— Волео је књигу и седећи став.
Сек.
2.
који се непосредно ослања на подлогу, који има сасвим скраћену дршку: ~ цветови, ~ ПлодоВИ.

Изворни текст (OCR)

сѐде̄ћӣ, -а̄, -е̄, ијек. сјѐде̄ћӣ 1. који седи, који је у положају седења; који се односи на седење, везан за седење: ~ рад, ~ положај — Волео је књигу и седећи став. Сек. 2. који се непосредно ослања на подлогу, који има сасвим скраћену дршку: ~ цветови, ~ ПлодоВИ.