Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

сѐдленӣ

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 714

сѐдленӣ

седлени

Лема

седлени

Извор

том 5, стр. 714, редослед 14

  1. 1.

    који се седла, о̀бучен за јахање (о коњу и сл. животињама).

    сл. — слично
    — Кидисаше, Турке повратише ... и седлене коње поваташе.
    НП Вук
    Кад се смирише ... јави се за ријеч витак седлени коњ обдуљаш.
    Хорв.
  2. 2.

    који се односи на седло, који је у вези са седлом.

    — Гласник носио је нејаче преко седленог облучја.
    Креш.
    Били су то сами покровци и седлени јастуци с његови МаЗГа. ел.
Изворни текст (OCR)
сѐдленӣ, -а̄, -о̄ 1. који се седла, о̀бучен за јахање (о коњу и сл. животињама). — Кидисаше, Турке повратише ... и седлене коње поваташе. НП Вук. Кад се смирише ... јави се за ријеч витак седлени коњ обдуљаш. Хорв. 2. који се односи на седло, који је у вези са седлом. — Гласник носио је нејаче преко седленог облучја. Креш. Били су то сами покровци и седлени јастуци с његови МаЗГа. ел.