сѐдло
седло
Лема
седло
Извор
том 5, стр. 714, редослед 17
- 1.
(ген. мн. седа́ла̄) направа од дрвета или коже која се причвршћује коњу, мазги или др. животињи на леђа и служи као седиште за јахача.
— Бацио се коњу у седло и одјурио у варош.
Јесен У свом седлу жутом пројаха нашим воћњаком у касу.
- 2.а.
веће или мање удубљење између два узвишења, два планинска врха и сл.
— Горе на седлу узвишена је нова цеста с колобранима.
Кад се изиђе у врХ потока на седло планинско, онда се пред нама отвори диван видик.
- 2.б.
удубљење, улегнуће уопште.
— Крупан нос има на прегибу код очију чврсто издјелано седло.
Нису видјели ... чврст притисак прстом по гумбићу на седлу телефонскоrа апарата.
Лијева плочица има с горње стране удубљење или седло за палаЦ. Стр̏.
Фразе
бацити (избацити, избити кога) Из се дла уклонити са положаја; наћ и се у седлу доћи на власт; пристаје му као крави (као крмачи) се дло нар. каже се о коме који се појави у оделу или са нечим другим што му не пристаје; ускочити у чије ~ доћи на нечији положај.
Изворни текст (OCR)
сѐдло с (ген. мн. седа́ла̄) 1. направа од дрвета или коже која се причвршћује коњу, мазги или др. животињи на леђа и служи као седиште за јахача. — Бацио се коњу у седло и одјурио у варош. Нуш. фиг. Јесен У свом седлу жутом пројаха нашим воћњаком у касу. Кркл. 2. а. веће или мање удубљење између два узвишења, два планинска врха и сл. — Горе на седлу узвишена је нова цеста с колобранима. Кал. Кад се изиђе у врХ потока на седло планинско, онда се пред нама отвори диван видик. БК 1906. б. удубљење, улегнуће уопште. — Крупан нос има на прегибу код очију чврсто издјелано седло. Нех. Нису видјели ... чврст притисак прстом по гумбићу на седлу телефонскоrа апарата. Донч. Лијева плочица има с горње стране удубљење или седло за палаЦ. Стр̏.